Šta je neke od vas tačno oduševilo u toaletama Aleksandrije, Kare ili Niki? Ispraznost i infantilnost, licemerje i neiskrenost, ili pak plagiranje ili neokolonijalizam? Koju tačno vrednost koju su prikazale svesrdno podržavate?
Krenimo od Aleksandrije Okasio-Kortez. Žena u sred kolevke surovog, kolonijalnog, ratovima održavanog kapitalizma propagira leve ideje. Po apsolutno svemu predstavlja pravo osveženje ne samo u američkoj, već i na svetskoj političkoj sceni. Neki mali znak da je ipak drugačija politika moguća i da drugačije društvo nije utopija. I onda dođe na Met Galu i sroza se najstrašnije.
Da, pokušala je ona to da opravda različitim argumentima, uključujući i one kako uvek dolazi neko od njih i da – pokušala je da napravi politički stejtment. Sve je to meni jasno. Ali upravo tu nastaje i pravi problem. Nije toliko problem u tome što je ona, kao neko ko propagira nešto što bi trebalo da bude levo i anti-buržujsko došla na događaj koji vrvi od multimilionera koji se u velikoj meri bogate upravo na eksploataciji radnog naroda i trećeg sveta. Beyonce, čujem, nije bila – ali je odličan primer žene koja eksploatiše radnice u trećem svetu, dok se istovremeno ogrće plaštom sa kog vrišti „feminizam“. To je feministička subverzija, isto koliko je Aleksandrijin natpis „oporezujmo bogate“ leva politika. I da, moglo je biti suverzivno to što je ona otišla na „humanitarni događaj“ na kome se neće prikupljati novac za one kojima je to stvarno potrebno, već za još jednu buržuasku tvorevinu, događaj u kome bogati slave bogate i gde se slavi apsolutno sve protiv čega se ona bori. To je moglo da bude subverzivno i mogla je svojom haljinom genijalno da gurne prst u oko svima njima, iako se oni neće mnogo potresti zbog toga – da joj sama poruka nije pogrešna. Leva politika nije oporezivati bogate, posebno ne toliko bahato i bezobrazno bogate kojima je jedno lakiranje noktiju za taj „gala događaj“ koji je svojim prisustvom uveličala skuplje nego nečija godišnja plata. Njima porez može da se poveća na 50% i opet će jaz bogatih i siromašnih biti neprihvatljivo veliki. I dalje će se održati društveni poredak u kome postoje ogromne KLASNE razlike i nikakvo „uključivanje svih klasa“ u nekakav „dijalog“ to neće promeniti. Leva politika je UKIDANJE klasa. Šta donosi dodatno oporezivanje – više novca za vojsku i policiju, više novca za represivne mehanizme i mehanizme kojima se održava američki imperijalizam? Leva politika je drugačija distribucija, a ne veći porez. Šta će biti sa strukturama moći koje omogućavaju takav sistem? Oporezuj koliko hoćeš, i dalje će se bogati bogatiti na račun siromašnih, i dalje će se zemlje „centra“ bogatiti na eskploataciji zemalja periferije.
E sad, naravno, reći će neko da to ne dolazi preko noći i da su potrebni kompromisi i da se ide korak po korak. Ali kako funkcioniše kompromis? Neko ne želi da ti da ništa, a ti tražiš sve – pa se nađete na sredini. Ti dobiješ nešto, on se odrekne nečega. Ovaj infantilni slogan je već kompromis, već je slaba struktura, već je samo jedna šminkica kojom treba da se našminka užas i nepravda sistema. Treba se zahtevati klasna promena i da ti bogati SVE što su stekli eksploatacijom IZGUBE, a onda možemo da pregovaramo da im ipak, eto, neko milionče ostane – a da se sve ostalo raspodeli ugroženima i uloži u razvoj pravednijeg društva koje ne počiva na monopolu manjine i njihovom apsolutnom kontrolom nad najvećim delom svetskog kapitala. Ovako si ti, levičarko, došla u leglo onoga što ta manjina predstavlja i pomazila ih po glavi i ponudila kompromis kompromisa od čega na kraju nećeš dobiti – ništa.
I tako je Aleksandrija Okasio-Kortez postala još jedno razočarenje koje donosi „levi“ spektar.
Drugo razočarenje dolazi iz LGBT zajednice i od jedne od ikona kvir zajednice – Kare Delavinj.
Ne samo što je ponela autfit koji nosi slogan koji ne ume da objasni, već je isti taj slogan UKRALA. Svaka sličnost sa nedavnim postupcima srpske LGBT ikone i kume ovogodišnjeg Prajda je sasvim slučajna. Naime, Delavinj je ponela prsluk na kome piše „Peg The Patriarchy“, a onda odbila da pojasni termin koji koristi i poručila svima da ga izguglaju. Termin, inače, ima značenje „seksualnog čina u kome žena analno penetrira muškarca seks igračkom“. Naravno, kritike pljušte sa svih strana, potpuno opravdano jer ako Delavinj već potencira borbu protiv patrijarhata – da li je način te borbe analni seksualni čin i zašto se analni seksualni čin u tom slučaju prikazuje kao nešto ponižavajuće, kao nešto što oduzima moć nečemu? Praveći se ova paralela, može se zaključiti da bi se ovim činom oduzela moć patrijarhatu, na način na koji se analnim seksualnim odnosom oduzima moć muškarcu – što je samo po sebi patrijarhalna pozicija. To je ona pozicija prema kojoj „onaj koji jebe“ oduzima moć „onom koji je jeban“, da se tako vulgarno izrazim. Ona pozicija prema kojoj muškarac koji je pasivan „gubi muškost“ ovim činom. Patrijarhat 1/1, sestro slatka. Zato su se, opet opravdano, oni duhovitiji tviteraši zapitali zašto Delavinj želi patrijarhatu seksualno zadovoljstvo?
Međutim, poruka ove parole je potpuno drugačija, što bi Delavinj možda i znala da nije ta poruka, nalepljena na skupu Dior toaletu, potpuno UKRADENA. I slično slučaju Bekvalac – ukradena od nekog „malog“ koji teško može da zaštiti svoj brend. Međutim, ovaj jeste zaštićen, ali je i dalje „mali“ u odnosu na Dior, tako da „veliki“ mogu sebi da dozvole da originalnu umetnicu i ne pomenu.
„Imajte na umu da kao debela, kvir „obojena osoba“ (people of color) radim dvostruko više samo da bih postigla ono u čemu sam već sjajna. Od cenzure, preko patrijarhata, do rasizma – suočavam se sa svim barijerama koje idu uz moj socijalni položaj. I onda se na Met Gali pojavi suvlasnica sex šopa sa prslukom sa mojim sloganom na njemu. Najstrašniji su mi intervjui za medije u kojima Delavinj svojata slogan, kao da on nije već u tuđem vlasništvu. Zvuči poznato? #coughsincolonialism „ izjavila je seks edukatorka Luna Matatas za Huffington Post. Matatas je ovaj termin osmislila i zaštitila još 2015. godine i ima svoj brend robe sa ovim natpisom. Kako tvrdi, značenje mu je potpuno drugačije od onog koje je u javnosti dobilo nakon Met Gale.
„Termin je subverzivan i ne govori o analnom seksualnom činu, niti o muškarcima. To je metafora za podrivanje sistema koji zahteva podaništvo u okvirima rodne binarnosti“, istakla je Matatas.
Možda bi Delavinj ovo umela da objasni, da je istražila poreklo poruke koju prenosi i umetnicu čije delo je, svesno ili nesvesno, plagirala. No, hvala što nas je uputila na Gugl i time nam omogućila da uradimo njen posao i dođemo da informacija o pravom autoru. Shame on Dior, shame on Delavigne.
I na kraju – Niki. Ukratko, nadam se da će njen autfit učiniti isto što i slogan Delavinj – uputiti ljude na Gugl. Da izguglaju ko je bila Marsha P Johnson.
„Kada sam pozvana da se priključim Met Gali znala sam da želim da odam počast trans ikoni koja je bila u predvodnici Stonvolskih protesta. Ona je utabala put za mnoge od nas i nadam se da sam svoju zajednicu učinila ponosnom“, istakla je Niki.
A ja se nadam da ćemo izguglati da je u pitanju umetnica i aktivistkinja koja je svoju dreg umetnost izvodila na ulici, koja se prehranjivala baveći se seks radom, koja je vreme provodila sa zajednicom. Ne milionerka koja je novac stekla na jutjubu, koja kontakt sa zajednicom ima na mejnstrim scenama poput ove ili Evrovizijske.
„Marša je bila ulična kraljica koja je provodila vreme sa zajednicom, koja se bavila seks radom i njime obezbeđivala hranu i sklonište za mlade kvir POC (people of color). Ti si youtube milionerka. Možemo li da prestanemo sa slavljenjem poznatih koji pokušavaju da budu aktivisti na crvenom tepihu, neprijatno je za gledanje“, napisala je srpska trans umetnica Sonja Sajzor na Tviteru.
I zaista, ne mogu se više složiti. U vreme kada je mnogima, a posebno kvir ljudima, a još posebnije trans ljudima kao najdiskriminisanijoj grupi u zajednici, siromaštvo i beskućništvo realnost ili ih od njih dele dve neplaćene kirije – milionerka će morati da uradi mnogo više od toga da se u skupoj odeći maskira u jednu od najdiskriminisanih žena u LGBT istoriji, koja je kreirala LGBT istoriju. Trebaće ti, draga, mnogo više od skupog kostima. Imajući u vidu život i aktivizam te žene i njene poglede na život, kostimirati se u nju na jednom takvom događaju više mi izgleda kao bezobrazluk, nego kao počast.
PS: Onu četvrtu, zaista ne bih komentarisao.
Cover photo: Foto: ANGELA WEISS/AFP/Getty Images; izvor Bustle
