Izvol’te u salonu – iliti prvu epizodu serijala Mejn stejdž. Kako beogradska (i šire) muzička scena mladih vrvi od talenata koji se sve više pojavljuju, ali često prolaze ispod radara masovnih medija, tu sam da razgovaram upravo sa njima.
Za pilot serijala predstavljam vam bend Ubili su batlera (@ubili.su.batlera), čiji je prvi singl Maglovito jutro nedavno izašao. Njihov sastav čine Matija na bubnjevima, Damjan i Luka na gitarama i vokalima i Relja za basom. Da bismo iole približili atmosferu jedne svirke Batlera – iako svakako morate da odete i sami je doživite – za Zoomer su izveli pesmu 1/880000, koju možete čuti na našem youtube kanalu.
Na prvom mestu, zanimalo me je kako i gde se rodila ideja benda?
„Damjan i ja smo se upoznali u gimnaziji, i sprijateljili zbog sličnog muzičkog ukusa. Sama ideja je prvi put nastala kada mi je na velikom odmoru predstavio super kul ime za bend„, priča Luka, dok se Damjan odmah nadovezuje sa mnogo više detalja.
„Luchos i ja se upoznajemo prvog dana škole, Luchos i Maći se upoznaju na taekwondo-u u osnovnoj, a ja sasvim slučajno nabasavam na Maćija pod veselim dejstvom alkohola u devetci kod 70. bloka. Relja i ja se znamo od kada smo bili klinci i trenirali karate u Kosjeriću, ali i kroz kasnije druženje u osnovnoj. Svi smo donekle već svirali jedni sa drugima kroz različite projekte ili jednostavno džem sešne, za koje akreditujem dobrim delom svog omiljenog Slovenca Nikolu Kokotovića koji je vazda bio velika podrška i nekako, čudni su putevi gospodnji, postajemo koherentan sastav„, priča kroz smeh, dok Relja priznaje da je upao u priču nekako, pa, slučajno – „Damjan me je zvao nedelju dana pred svirku i rekao „treba nam basista“ – i to je to“, priznaje.
Kroz karijeru su se igrali raznim žanrovima, ali ih prati etiketa da su – post hardcore bend. Nije da se u potpunosti slažu sa tim.
„Taj opis nas kao post-hardcore bend je nešto što ja više vezujem za naše uticaje nego za samu muziku koju pravimo… I dalje se držimo tog žanra kada nas pitaju kakvu muziku sviramo, ali su tu i midwest emo, math rock, punk, post-punk, i šta znam šta sve još„, kaže Matija dok Relja dovikuje – i pop punk!! 😻
„Scenu ne vidim kao neki talas, žanrovsko jedinstvo ili šta god. Više je vidim samo kao platformu, u bukvalnom smislu scenu, sa koje svi bendovi mogu da nešto svoje predstave bar malo široj publici„, kreće Matija priču o „probijanju“ na alternativnoj sceni danas. Na prvu loptu je to teško, ali kasnije počinju da se osećaju delom šire zajednice. „Polako se osećamo da pripadamo toj ekipi bendova, koje slušamo i na koje smo odlepili oh so long ago. Kao takvu – obožavam je. Ima već i neka mini generacijska podela, gde je ova od nas par godina starija ekipa kreirala scenu i strava muziku. Noviji bendovi poput nas koji i dalje nemaju izdanje su zahvaljujući ovim starijim bendovima imali podršku i šansu da takođe naprave nešto kul. Ljubav za mlađe i starije bendove, za Hali Gali, za Neven, za sve bendove u High Voltage studiju i za sve emose sveta!„, dodaje i oseća se kako ta energija jedne nove scene prolazi kroz prostoriju.
Osetila sam se i ja, još na Prehladu u KCB-u kada sam ih prvi put slušala, iako oni nisu bili baš srećni da čuju da se neko seća tog nastupa (smeh).
„Pre svega, žao nam je što se sećaš tog nastupa jer zaista nije bio prijatan za slušati, heh. To nam je bila prva svirka, koja je bila polu-akustična zbog tehničkih ograničenja. Tada još nismo shvatali značaj proveravanja štima i prilagođavanja disonantnog vrištanja za akustični ambijent. Svakako bilo je super iskustvo i jako smo zahvalni Prepad ekipi i svima povezanim što su nam pružili tu priliku„, priča Luka kroz smeh, ali ne delim utisak – meni je bilo super! 🙂
Naravno, danas sve to zvuči mnogo bolje, a svirke se, uprkos tome što nisu još uvek izbacili svoje izdanje, neprestano nižu.
„Za svirke i za podršku moramo pre svega da se puno zahvalimo KC Grad ekipi, i već ustanovljenim bendovima koji su nas cimali za svirke, iako mi odugovlačimo sa prvim release-om. Nekoliko puta smo svirali u KC Gradu i Drugstore-u i svaki put smo se sjajno proveli. Svirali smo u Božidarcu sa čuvenim bendovima Daze, Cactus fields i Narator, i u AKAB Okretnici sa bendovima Neven i Monica. Mesta, ekipe i bendovi su se razlikovali, što nam je svako iskustvo učinilo posebnim„, priča Matija, a svi se slažemo da je Beer Fest ipak bio posebno važan trenutak za njih, kao i za sve nas koji ih slušamo.
„Meni je to bio prvi nastup na otvorenom i sve u svemu jedno sjajno iskustvo. Više od sviranja, doduše, sam se radovao još jednom Hali Gali festivalu unutar samog BBF-a. Znam da to važi i za ostale članove jer smo u vreme nastajanja benda kaverovali O Idolima od Šajzera, Zed je mrtav od Gazora, i manje više po pesmu od svakog Hali Gali benda. Drago mi je da smo opet mogli da nastupimo i sarađujemo sa Vizelj-ima i Cactus fields-ima jer su zaista uvek bili super prema nama malićima, ali mi je žao što nisam mogao da opet čujem svoje omiljene bendove lajv, da ne kažem i izblejim sa njima„, dodaje Matija.
Njihovi uplivi u muzičke vode, kao i background, vrlo su različiti, ali su uprkos tome koherentna ekipa. Nekako, čini se da je većina njih u muziku ušla slučajno, pa pronašla svoj put, možda i neočekivano.
„Osim par časova klasične gitare u osnovnoj, zapravo sviranje muzike, pored opsesivnog preslušavanja MCR-a mi nije padalo na pamet kao opcija, sve dok nisam shvatio na letnjem raspustu posle osmog razreda da zapravo mogu i sam da sviram stvari koje toliko gotivim da slušam„, priča Damjan, koji nije imao toliko „školskog“ iskustva u muzici kao recimo Luka, iako to iskustvo nije baš potpuno odgovaralo afinitetima.
„Sa nekih 12 godina sam shvatio da želim da budem aktivni učesnik u muzici, koju sam oduvek dosta voleo, počevši još od dečijih pesmica u ranom detinjstvu. Imao sam sjajnog učitelja koji me je naučio osnove. Doduše, isti taj učitelj je bio dosta tvrdoglav i insistirao na postojanju „prave” gitarske muzike što se uglavnom svodilo na klasičan rok, bluz, džez i slično. Poštujem i volim svu tu muziku naravno, ali trenutak kada sam zaista zavoleo svoj instrument je kada sam samostalno krenuo da učim i istražujem muziku koja mi se sviđa, nezavisno od bilo kakvog nepotrebnog elitizma„, priča Luka. Tale as old as time, moramo se složiti.
Relja se sa 12 godina već navukao na pank i počeo da svira, a Matija je u muziku ušao – čitanjem.
„Ideja sviranja nekog instrumenta mi je u detinjstvu bila mistična, kao da je to rezervisano samo za odabranih nekoliko. U osnovnoj školi sam pročitao biografiju Joe Strummera i on me inspirisao da nešto pokušam. Naučio sam da ta misterija, elitnost, ne postoji u muzici, i da je to samo stvar emocije i želje pojedinca. Ja nemam šta posebno da kažem, ne umem da smislim melodiju ni za živu glavu, pa sam već u prvom bendu svirao bubnjeve i ostao za njima. Ne žalim se, volim buku i pregled situacije. Ljubav za Neboder NJG ekipu!“, priča Matija, a meni je ovo super prilika da ih pitam i koja je prva pesma koju su napisali.
„Prva pesma, koju smo napisali 2019.te godine, se naziva M.A.G. i dalje je sviramo, ali naravno dosta se promenila od tada. Sam naziv potiče od inicijala Marka Aleksandra Gajića koji nam je iznenadno upao na probu dok smo je svirali i krenuo da peva i freestyluje, što nam je bilo baš simpatično i ostalo nam je u sećanju kao sjajan trenutak„, priča Luka, a pre nego što pređemo na najvažniji deo – na svirku i sve to usnimimo i za vas, morala sam da ih pitam i to – kako su zaboga došli do imena za bend?!
„U prvoj godini gimnazije sam bio drastično veći samoproklamovani edgelord, i verujući da sam kreativan, mislio da bi preokret jednog klišea američke kinematografije sredine 20-og veka, proizvoda prezasićenog tržišta krimi romana, bio veoma dubokoumna stvar„, kroz smeh priznaje Damjan. Ispalo je dobro, mora mu se priznati.
Za kraj, reporučite po pesmu čitaocima za ovaj mesec!
Damjan: Ovlov – Land Of Steve-o
Luka: Toe – Long Tomorrow
Matija: S.O.A. – Blackout
Relja: Anti-Flag – I’d Tell You But…
A mi vas ostavljamo da uživate u njihovoj muzici, koju opisuje citat za kraj – pa se vidimo na nekoj narednoj svirci!
Voleli bismo da mislimo da su naši nastupi emotivni i veseli, iako ponekad ne zvuče tako. Želimo da se svi koji dođu da nas slušaju osećaju prijatno i da možemo da zajedno vrištimo, znojimo se i smejemo kada napravimo grešku. Naravno, kako do sada nismo imali samostalnu svirku već smo podržavali druge bendove, imali su priliku da nas čuju, i nadam se uživaju, ljudi koje inače ne interesuje takva muzika i feedback je zaista iznenađujuće dobar za sada, čemu se stvarno nismo nadali. Daćemo sve od sebe da nastavimo da gajimo dobru atmosferu na svirkama. ^_^
