(Manje poznate) LGBTQ+ književne preporuke

Posle duge borbe LGBTQ+ aktivista, autora i čitalaca sa homogenom i (ironično) izrazito heteronormativnom ponudom na književnom tržištu, priče o LGBTQ+ osobama polako ali sigurno nalaze svoje mesto u izdavaštvu.

Književnost je oduvek pomagala ljudima da svet osete iz tuđe kože, da se približe problemima onih od kojih ih dele nesagledivi prostori i vreme, ali i da osete da nisu sami u svojim iskustvima. Kvir čitaoci, međutim, znatno teže dolaze do likova sa čijim romantičnim osećanjima mogu da se poistovete. Kvir romanse još uvek nemaju sopstvenu policu u našim prodavnicama, što nikako ne znači da ih nema i da nisu vredne traženja.

Društvene mreže bruje o naslovima poput „Ahilove pesme”, „Sedam muževa Evelin Hjugo” i „Zovi me svojim imenom”, ali njima se kvir književnost nipošto ne završava.

Za vas smo pripremili spisak od pet knjiga sa LGBTQ+ temama i protagonistima za koje možda još niste imali prilike da čujete, a koje će vam verno i slikovito prikazati ljude koji su potpuno različiti ili potpuno isti kao vi. Bilo da tražite novu avanturu i istraživanje ili utehu i prepoznavanje, iskoristite ovogodišnju Nedelju ponosa da svoju biblioteku obogatite nekom novom bojom duge.

Tavanice, Zuzana Brapcova (Štrik, 2021.)

Roman „Tavanice” češke autorke Zuzane Brapcove nipošto nije „lak za varenje”, on je jedno od onih remek-dela koje ćete morati da pročitate u nekoliko različitih momenata života da biste shvatili sva njegova značenja. Nagrađeno najprestižnijom češkom književnom nagradom „Magnezija litera“, ovo delo prati Emu Černu, sredovečnu pacijentkinju praške psihijatrijske bolnice sa dugogodišnjom istorijom zavisnosti. Hipnotišućim pisanjem koje gotovo onemogućava razdvajanje sna i stvarnosti, Brapcova se fokusira na Emin unutrašnji svet, ali i odnose sa najbitnijim ljudima u životu kao što su brat, ćerka i partnerka. Iako LGBTQ+ teme možda nisu prisutne u istoj meri kao u narednim naslovima na listi, svaka rečenica Brapcove je toliko slojevita da je bilo kakav dodatak nepotreban.


Zabranjene boje, Jukio Mišima (IPS Media, 2009.)

Jukio Mišima je jedan od najkontroverznijih i najgenijalnih japanskih pisaca prošlog veka. „Zabranjene boje”, kao i jedno njegovo poznatije delo, „Ispovest maske”, ima delimično autobiografski karakter, kako je autor i sam bio gej muškarac u ratnom i posleratnom Japanu. Glavni junaci ovog romana su ostareli pisac Šunsuke i Juići, izuzetno privlačan mladić koji se pred čitaocem pretvara u modernog Narcisa. Radnja prati njihove donekle rutinske svakodnevne živote, ali prava lepota romana leži u Mišiminim filozofskim razmatranjima širokog spektra tema, od umetnosti, mladosti i lepote do mržnje i osvete.

Osim što ogoljeva drugo lice Tokija, tajne zabave i okupljališta iz čijih skučenih zidova homoseksualnost nije smela da izađe, ovaj roman skreće pažnju na još jednu vrstu zatočeništva u koju društvene norme stavljaju LGBTQ+ ljude – očekivanja porodice i brak bez ljubavi. Mišima ove i još mnoge fenomene sagledava iz svakog ugla, omogućivši nam da razumemo njihove efekte ne samo na protagoniste, već i na celo njihovo okruženje i ostavivši nas na kraju sa slikom kompletnog uništenja i samouništenja.


Sputnik ljubav, Haruki Murakami (Geopoetika, 2004.)

Haruki Murakami je jedan od najpoznatijih i najprevođenijih savremenih japanskih pisaca, kako na našim prostorima, tako i u svetu, a ovo je njegovo prvo delo prevedeno na srpski jezik. Prva rečenica ovog romana glasi – „U proleće svoje dvadeset i druge godine, Sumire se prvi put u životu zaljubila“; na kraju istog pasusa saznajemo da je predmet njene razorne ljubavi sedamnaest godina starija žena. Sumire i Mju, neprilagođena spisateljica koja je napustila fakultet i prefinjena vlasnica velike kompanije, upoznaju se pukom igrom slučaja, i iako naizgled ne mogu biti različitije, vrlo brzo započinju prijateljski i poslovni odnos. Uzbuđenje i čežnja kulminiraju kada dve žene zajedno otputuju u Grčku, a zaplet koji sledi tera čitaoca da proguta knjigu i pusti da ona proguta njega.

Sumire prevazilazi dodeljenu ulogu književne protagonistkinje i postaje osoba od krvi i mesa, a enigmatična Mju u potpunosti zavlađuje njenu neobuzdanu, gotovo opsesivnu ljubav. „Sputnik ljubav“ je sasvim drugačija vrsta prve ljubavi, zrelija, dublja, izluđujuća, pa opet sasvim bliska svima koji su ikad bili zaljubljeni. Murakamijev jednostavan stil i neverovatan osećaj za najtanja ljudska osećanja, upakovani u blago melanholičan ambijent, čine ovaj roman savršenim s(a)putnikom za jesenja prisećanja i samootkrivanja.


Pre nego što padne noć, Rejnaldo Arenas (Štrik, 2019.)

Autobiografija Rejnalda Arenasa prati piščev život od najranijeg detinjstva sve do neposredno pred smrt u četrdesetsedmoj godini. Turbulentan život na Kubi sredinom dvadesetog veka dodatno je otežavala autorova seksualnost, te je više puta svedočio javnom poniženju i odvođenju svojih prijatelja i ljubavnika u koncentracione logore. Preplićući intimne ispovesti i prikaze Kubanske revolucije, kojima piščev izuzetan stil ne dozvoljava monotoniju, Arenas stvara kompletnu i nadasve iskrenu sliku života jednog gej muškarca u represivnom režimu.

Od zarobljeništva u jednom od najozloglašenijih kubanskih zatvora, preko izbeglištva, sve do borbe sa HIV-om, Arenas poznaje čitav spektar ljudske patnje, ali njegova proza zrači nadom i ljubavlju – prema književnosti, prema prijateljima, prema slobodi i čovečanstvu. Kao što naglašava u uvodu, uvek je gajio nadu u bekstvo i spasenje svojih rukopisa, a kada je shvatio da umire najviše ga je brinulo da neće imati vremena da napiše sve što je moralo biti napisano. Nesalomiv duh u kontrastu sa opisima najsurovijih oblika diskriminacije čini ovo delo obaveznim štivom za sve koji žele da razumeju opasnosti sa kojima se LGBTQ+ populacija i danas susreće.


Orlando, Virdžinija Vulf (Arete, 2017.)

Kvir identiteti nikako nisu novost u književnosti; njima su se u manjoj ili većoj meri, suptilno ili eksplicitno, bavila i velika imena kao što su Oskar Vajld, Emil Zola, Marsel Prust, pa čak i antički pesnici vekovima pre naše ere, poput Sapfo. Ipak, i klasični i savremeni pisci fokusiraju se na seksualnost, dok transrodnost, rodna varijabilnost i različiti rodni identiteti ostaju u senci. Kratki roman „Orlando” nikako se ne može nazvati nepoznatim, ali je dospeo na listu jer se na originalan način poigrava kategorijama roda i pola, kroz istoimenog junaka-junakinju koji se na polovini priče budi kao žena. Orlanda prvi put upoznajemo kao mladog plemića u elizabetanskoj Engleskoj, a potom kao majku, suprugu i spisateljicu. Ovaj roman je osmišljen kao svojevrsna „biografija“ autorkine najbliže prijateljice i ljubavnice, Vite Sakvil -Vest, te ga Vitin sin naziva „najdužim i najšarmantnijim ljubavnim pismom u književnosti“.

Uprkos svojoj vrcavosti i jedinstvenosti u opusu Virdžinije Vulf, „Orlando” ni po čemu ne zaostaje za klasicima kao što su „Gospođa Dalovej” i „Ka svetioniku”. Sama autorka je u svom dnevniku pisala da je ovo delo „lako za čitanje, a odmor za pisca“, zato, ako želite da se upoznate sa jednim od najpoetičnijih ženskih glasova u književnosti i njenim neponovljivim stilom toka svesti, „Orlando” je odlična početna tačka.

Naslovna fotografija: Min An / Pexels

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Pozorišna žurka povodom desetog rođendana Reflektor Teatra

Reflektor teatar ove godine obeležava svoj deseti rođendan. Ovim povodom teatar je pripremio celodnevni spektakl koji počinje panelima, nastavlja se zajedničkim izvođenjem...

Studentski život u realnoj priči – borba za opstanak ili najlepše životno doba?

Poslednjih nekoliko meseci svet je suočen sa različitim krizama. Možda je bolje ne navoditi sve, jer sve to stvara određenu dozu mučnine,...

tam: Lepo je što me gej zajednica smatra svojom

Ona spada u novu generaciju alternativnih pop artista koji kreiraju i izvode muziku koju osećaju. Ali je i mnogo više od...

Filmski festival Merlinka od 8. do 11. decembra u Domu omladine Beograda

Četrnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održaće se od 8. do 11. decembra 2022. godine u Domu omladine Beograda.

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još