fbpx

LJUBICA BELJANSKI RISTIĆ: Najveća vrednost je stvoriti uslove za one koji dolaze

O svetlosti, mraku i pozorištu kao prostoru zajedničkog življenja

LJUBICA BELJANSKI RISTIĆ je dramska pedagoškinja, pozorišna umetnica, radnica u kulturi i osnivačica Bitef Polifonije. Učestvovala je u tribini Reflektor teatra „Pozorište i društvene vrednosti“, kao najeminetnija stručnjakinja za ovu oblast, ali i kao višegodišnja prijateljica Reflektor teatra.

Ekipa našeg pozorišta, Bitef Polifoniju koju je Ljubica osnovala i koju vodi već dvadeset godina, uvek izdvaja kao najvažniji prostor, za samoobrazovanje u oblasti procesnog pozorišta. Takođe, ovo je i naš najdraži i vrednosno najbliži festival, na čiji se poziv uvek odazivamo. Na poziv Bitef Polifonije, Minja Bogavac i Vojkan Arsić pripremili su prvo predstavanje o pozorištu kao omladinskom radu, koje sadrži ključne principe rada u našoj trupi. Na Polifoniji smo igrali predstave „Muškarčine“ i „Nemačka“, a predstava „Smrt fašizmu: o Ribarima i Slobodi“ imala je status da bude predstava u fokusu Bitef Polifonije, 2018. godine. Ovoj Bitef Polifoniji, naša predstava je pozajmila i naslov: „Što si ti živ?“

Ipak, u svom obraćanju na tribini Reflektor teatra, Ljubica Beljski Ristić podsetila nas je da osnivače Reflektor teatra pamti mnogo duže: od prvih koraka u pozorištu i prvih predstava u kojima su igrali.

Povodom otvaranja ovogodišnje Bitef Polifonije, na sceni Reflektor teatra u Dorćol Platzu, delimo s vama Ljubičnino izlaganje sa tribine, koja se desila u istom prostoru, nekoliko dana ranije.  

REFLEKTOR TETAR: Draga Ljubice, hvala vam što ste prihvatili učešće u ovoj tribini. Pozvali smo vas jer znamo da dugo pratite naš rad, pa bismo hteli da vas pitamo: koje vrednosti prepoznajete u našem pozorištu?

LJUBICA BELJANSKI RISTIĆ:  Privilegija je biti u vašoj svetlosti. Volim tu vašu rečenicu o mraku i svetlosti. Njom ste da dobar način objasnili ono što stvarate i negujete, što je suština vaših vrednosti. Istina je da svetlite u mraku! Otvarate prostore mraka i unosite svetlost. Zaista, svetlite u mraku! Vaš rad je nešto što pratim. Danas sam gledala arhivu Bitef polifonije i shvatila sam da ste se tamo prvi put pojavili 2007. godine. To je bila predstava „Istina ili izazov“ Centra E8 u kojoj je Vojkan Arsić bio glumac! Gluma je dobar početak za bavljenje pozorištem, a ja vas pratim toliko dugo, da mogu reći da znam vaše početke. Zanimljivo je da smo tada već radili zajedno, u velikom UNICEF-ovom projektu „Pravo da znam“. I to je jedna od vrednosti koja se neguje u vašem radu. Bez obzira da li to radite svesno ili ne, vi godinama skupljate bisere vrednosti i stavljate ih u svoj rad. Sada, kada ste odrasli u Reflektor teatar, donosite male svetlosti koje se pojavljuju i one – svaka za sebe, imaju svoju vrednost, a kada se gledaju u zajednici, u kontekstu svega što ste radili u prošlosti i šta radite sad, to vašoj svetlosti daje veličinu i snagu.  To je važno i vredno, kod vas. Svaka pojedinačna svetlost, donosi veliku svetlost zajednice.

REFLEKTOR TEATAR: Povezuje nas Bitef Polifonija, kao tradicionalni, prateći program Bitefa, namenjen mladima. Polifonija je program uz koji smo odrastali. Često nas pozivate na Bitef Polifoniju, a mi to vidimo kao značajno priznanje za naš rad i dokaz da smo na pravom putu. 

LJUBICA BELJANSKI RISTIĆ: Ono što Polifonija uspeva jeste da otkrije one buduće, dok su još skriveni, nevidljivi i neprepoznati, ali koji već u sebi nose nešto veliko i važno. Ta svetlost ponekad ne obasjava jako, ali postoji. Pokazalo da se da u vremenima koja dolaze, ti mladi umetnici sa Polifonije zaista postaju značajni i donose važne stvari u naše društvo. Vrednosti za društvo i pojedince koji se nađu u tom okruženju, za odnose među ljudima koji se tu nalaze.

REFLEKTOR TEATAR: Mislite li da pozorište može da utiče na formiranje kolektivnog vrednosnog sistema? 

LJUBICA BELJANSKI RISTIĆ: Pozorište je kolektivna umetnost. A društvene vrednosti su skup naših pojedinačnih vrednosti. Kada gledam na svoje profesionalne početke, u okolnostima tadašnjeg Beograda, najvažnija je bila moja odluka da radim sa decom. To je bilo jako važno, bez obzira na to što se tada, kao i sada, taj rad smatrao manje vrednim. Ali, ja sam znala tu krećemo od formiranja vrednosti. Jer, kada radiš sa onima koji se smatraju marginalizovanim, ti nisi manje vredan, već si vredniji.

REFLEKTOR TEATAR: Šta su bili vaši principi dramske pedagogije?

LJUBICA BELJANSKI RISTIĆ: Ja sam želela da sam decom radimo nešto zajednički, da zajednički otkrivamo kroz naš zajednički rad. Pre svega: sebe, kroz razmenu među nama i da se od toga stvori naše pozorište, sa našim vrednostima, koje zajedno imamo, gajimo, razmenjujemo, otkrivamo i iz toga stvaramo. U nekadašnjem Centru za kulturu Stari Grad, mladima poznatijem kao Parobrod, ja sam osnovala dramski studio koji se zasnivao na stvaralačkim procesima, radioničkim igrama i stvaranju predstava u koje se uključivala publika. To je bilo pre četrdeset godina. I to je bila baza. Rad sa tom decom, koja su danas ozbiljni ljudi. Neki su vrhunski umetnici i naučnici, ali ima i svih drugih, jer to nije bila samo škola glume. Mi smo negovali zajedničko življenje. Osetljivost jednih za druge u osećanju da vrednosti koje delimo, možemo da pretvorimo u nešto kreativno. To je vrednost za nas i za one koji se uključuju. Na našu sredinu je to dobro uticalo, što se pokazalo sa godinama, u raznim vremenima i situacijama. Kroz razne saradnje, predstave i programe.

REFLEKTOR TEATAR: Kako biste definisali vrednosti Bitef Polifonije?

LJUBICA BELJANSKI RISTIĆ: Bitef Polifonija je u ovom trenutku nešto što sam zadržala i čime se aktivno bavim, jer želim da se još malo igram tim polifonim konceptima. Polifonija – to više nisu pojedinci, kao što su nekad bila deca,  mladi umetnici i drugi stručnjaci… To su sada grupe. Male grupe, organizacije, trupe, samoorganizavana pozorišta… Među našim pozorištima ima i institucionalnih, ali samo onih koji se odmaknu od tradicionalnog načina rada i zakorače u nove prostore. Takva pozorišta uvek nalaze svoje mesto na Polifoniji. Ovo je dupla: 21. i 22. Polifonija…  Kroz te procese, za ove dve decenije, mi smo otkrivali različite vrednosti u određenim trenucima i uvek smo bili odraz svih događanja, kroz zamišljene svetove, koje čini pozorište. Bili smo sklonište od realnosti, ali najpre otklon iz kog se realnost otvoreno komentariše. Izdajanje iz realnosti, da bi se ona komentarisala, sa porukama i vrednostima naše zajednice. Naša zajednica se menjala kroz procese i negovala kroz dugi niz godina… Slično kao što osnivač Reflektor teatra, Vojkan Arsić, već godinama neguje svoju saradnju sa velikom, međunarodnom organizacijom „Care“ – dajući joj kontinuitet dobrog rada na našim prostorima, tako je i Polifonija zadržala kontinuitet pozorišnog rada sa decom, za decu, mladima i za mlade. To su stvari koje su jako važne: kada kao pojedinci utičemo na društvene promene, unosimo neke vrednosti i trudimo se da one postanu deo društva i razvijaju se. Gledajući program ovogodišnje polifonije, podcrtavala sam vrednosti koje se ove godine ističu. Šest predstava i tri dijaloške platforme, na neverovatan način pokazuju šta je u ovom trenutku vrednost, koju dele i određena institucionalna pozorišta, kao i male grupe.

REFLEKTOR TEATAR: Gde vidite sličnost između Bitef Polifonije i Reflektor teatra?

LJUBICA BELJANSKI RISTIĆ: Polifonija je nastala iz projekta “Umetnost za društvene promene: igrom protiv nasilja“ gde se preispitivala uloga umetnika u radu sa mladima, tokom godina krize. Dvadeset godina, to je naša tema. Bez obzira na to što nas više ne finansira Evropska zajednica, mi ne damo da neke stvari koje su pokrenute iz ko zna kojih razloga, a koje smo mi suštinski i dubinski preuzeli – nestanu iz ovog društva. Danas je mnogo projekata koji na drugi način manipulišu vredostima i mislim da je jedna od stvari koje su važne: negovanje i držanje vrednosti, bez obizira na sve što se dešava. Pokušaj Reflektor teatra da uključi svoju publiku, ne samo u stvaralačke procese, već i u procese održivosti, može biti dobar, nov model organizacije. Dakle, ovo je participacija ne samo u umetničkom smislu, već i u smislu održivosti.

REFLEKTOR TEATAR: Ovogodišnja Bitef Polifonija počinje na našoj sceni i to predstavom autorki koje su nam dobro poznate. Kako biste najavili taj događaj našoj publici?

LJUBICA BELJANSKI RISTIĆ: Na Dorćol Platzu, 20. septembra, u okviru Bitef Polifonije, odigraće se predstava Šabačkog pozorišta „Ana Frank“. I evo, kada pogledamo program te predstave, čije su autorke Jelena i Milena Bogavac iz Reflektor teatra, nailazimo na vrednosti ovogodišnje Polifinije. Koje su to vrednosti? … Milost. Imati milosti. Razumevanje, saosećanje i osećanje pravde. Tu su dalje pitanja vredrine, zdravlja, optimističnosti i mudrosti koju podjednako, ponekad i više od odraslih, imaju deca. I to baš ona deca koja nemaju šanse da odrastu na pravi način. Najveća je vrednost da zajednički stvorimo uslove za sve one koji dolaze. Baš zato, važno je raditi da se naše vrednosti sačuvaju za one koji dolaze. Naslov ovogodišnjeg Bitefa je „Na ivici budućnosti“ pa smo zato hteli da program Bitef polifonije pokaže koje to vrednosti treba da mladima ostavimo u nasleđe.

REFEKTOR TEATAR: Ljubice, hvala vam i … Vidimo se na Bitef Polifoniji! 

Ceo snimak tribine, pogledajte na ovom linku

Ukoliko želite da se priključite kampanji VIŠE OD PUBLIKE, kliknite na link ili samo podelite ovaj članak.

Zajedno, SVETLIMO U MRAKU!

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Zašto (ne) podržavam današnju blokadu

Ako danas oko dva popodne idete negde, nećete daleko stići. Ali ako danas ne uradimo nešto, nećemo stići nigde. Osim možda...

16 dana aktivizma: Branislav Trifunović- Politika utiče i na čist vazduh i vodu

Kao još uvek aktuelni nosilac priznanja "Pravi muškarac", koliko ti danas znači ta nagrada i da li osećaš veću odgovornost da svojim...

16 dana aktivizma: Marina Pavlić – „Od nas zavisi da li ćemo dopustiti da vlasti odlučuju o sudbini naših domova“

Prethodnih dana svedočimo porastu građanskih pobuna širom zemlje zbog planiranog rudnika multinacionalne kompanije „Rio Tinto“ u blizini Loznice. Razgovarala sam sa izvršnom...

Poklade, post i neke čudne metafore

Dana 28. novembra po ovem belosvetskem kalendaru počeo je Božićni post. Post koji traje četres' dana, do Božića (logično). Post je, verujem...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još