LGBTIQ+ ljudi koji su promenili svet

Trenutno se održava Europrajd u Beogradu, te se već neko vreme o ljudima iz LGBTIQ+ zajednice govori kao o talogu ovog društva koji je „poslat sa Zapada” gde je i osmišljen. Šta ako bih vam rekao da su ljudi iz ove zajednice stvorili osnovu modernih računara, Wi-Fi i Bluetooth tehnologije, doprineli pobedi u Drugom Svetskom ratu…?

U Staroj Grčkoj i Rimu homoseksualni odnosi su bili sasvim uobičajena pojava, tako se Rimski car Neron oženio Sporusom. Takođe, u određenim pisanim izvorima se navodi da je rimski vojskovođa Gaj Julije Cezar imao seksualne odnose sa Nikomedom IV, Kraljem Bitinije. U nastavku su nabrojani samo neki od LGBT+ ljudi koji su svojim delima i otkrićima oblikovali ovaj svet.

Leonardo Da Vinči

Bio je pronalazač, vajar, slikar, inženjer, arhitekta i smatra se osnivačem visoke renesanse. Naslikao je, pored ostalih dela, „Monalizu”, „Tajnu Večeru”, a poznat je njegov crtež Vutruvijevog čoveka. Pored toga osmislio je prvi avion, zamislio je helikopter, tenk, kalkulator, koncentrisanu solarnu energiju, proučavao je anatomiju… Njegovi istoričari smatraju da je bio gej. Međutim, sa svoje 23 godine je bio optužen za sodomiju i nije poznato da li je boravio u zatvoru. Ipak je javno sramoćenje uticalo na njega da vodi usamljeniji način života.

„Odavno mi je postalo jasno da ljudi skloni postignućima ne sede i ne čekaju da im se stvari dogode. Oni idu i događaju se stvarima.”

LEONARDO DA VINČI

Oskar Vajld

Bio je irski književnik najpoznatiji po svom jedinom romanu „Slika Dorijana Greja”. Pisao je i poeziju, poznat je njegov esej „Duša čoveka u socijalizmu” i drama „Važno je zvati se Ernest”. Njegova dela su snažno uticala na razvoj estetskog pokreta. Na vrhuncu svoje slave je osuđen za sodomiju zbog toga što je bio gej, dve godine je u proveo u zatvoru gde je bio primoran da radi teške fizičke poslove. Tu je oboleo od meningitisa, što je kasnije dovelo do njegove smrti.

„Oprosti neprijatelju, ništa ga neće više zaboleti”

OSKAR VAJLD

Virdžinija Vulf

Bila je engleska književnica, osnivačica feminističke književne kritike i jedna od vodećih figura modernizma. Njeni najpoznatiji romani su „Gospođa Dalovej”, „Ka svetioniku”, „Talasi”, „Orlando”, a pisala je i eseje. Časopis „Tajms” je 2005. proglasio roman „Gospođa Dalovej” za jedan od najboljih romana napisanih na engleskom jeziku od 1923. godine. Bila je biseksualna. Iako je imala muža, upuštala se u veze i sa ženama. Inspirisala je feministički pokret i smatrala je bi žene trebalo da budu slobodne u svim poljima. Takođe se njeno ime dosta spominje u popularnoj kulturi. Sigurno ste čuli za dramu „Ko se boji Viržinije Vulf” koja je nagrađena Tonijem i za istoimeni film gde je Elizabet Tejlor nagrađena Oskarom za najbolju glumicu. Film „Sati” iz 2005. je inspirisan romanom „Gospođa Dalovej”, a Nikol Kidman je takođe nagrađena Oskarom za najbolju glumicu. Izvršila je samoubistvo u 59-oj godini.

„Nikada se ne pretvaraj da stvari koje nemaš nije vredno imati.”

VIRDŽINIJA VULF

Alan Tjuring

Alan je bio engleski matemaričar, kriptograf i logičar. Otac je modernog računarstva. Konstruisao je „Tjuringovu mašinu” koja je definisala ono što će kasnije biti shvaćeno kao kompjuterski algoritam. Tom mašinom je postavio temelj za ono što će kasnije biti softver računara. Bavio se i konceptom veštačke inteligencije, te je pedesetih godina prošlog veka objavio rad pod nazivom „Računarska mašina i inteligencija”. Koristeći metodologiju „Tjuringove mašine” razbio je nacistički „Enigma” kod koji je korišćen za njihovu koordinaciju te je to dovelo do uspešnog dana D.

Alan je bio gej, 1952. godine je zbog toga uhapšen i osuđen na „hemijsku kastraciju”. To znači da je bio podvrgnut tretmanu estrogenom što ga je učinilo impotentnim i dovelo do pojave ginekomastije (rasta grudi). Takođe ga je učinilo depresivnim. Dve nedelje pre njegovog 42-og rođendana je izvršio samoubistvo ugrizom jabuke sa cijanidom. Neki čak smatraju da je to bila inspiracija za Apple logo. Britanska Vlada je 2009. uputila javno izvinjenje za njegov tretman. Danas se smatra herojem i nalazi da se na novčanici od 50 funti.

„Ponekad su ljudi od kojih niko ništa ne očekuje oni koji rade stvari koje niko ne može da zamisli”

ALAN TJURING

Simon De Bovoar

Bila je francuska književnica, filozofkinja egzistencijalizma, aktivistkinja i feministkinja. Majka je modernog feminizma, a njeno najznačanije delo je „Drugi pol” – esej napisan u dva dela koji se smatra osnovom drugog talasa feminizma. Vatikan je ovo njeno delo stavio na Spisak zabranjenih knjiga. Bavila se i pitanjem smrti u svom delu „Svi ljudi su smrtni”, a njen tek nedavno publikovan roman „Nerazdvojne” govori o njenoj ljubavi iz detinjstva prema prijateljici koja je tragično preminula. Bila je biseksualka čija je seksualna sloboda šokirala Pariz u prethodnom veku. Njen životni partner je bio filozof Žan Pol Sartr koji je odbio Nobelovu nagradu za književnost.


„Želim da svaki ljudski život bude čista transparentna sloboda.”

SIMON DE BOVOAR

Hedi Lamar

Hedi je bila glumica za vreme „zlatnog doba” Holivuda, pronalazačica i inženjerka. Poznata je po ulogama u filmovima „Ekstazi”, „Petrolej”, „Kvart tortilja”… Zbog njene uspešne glumačke karijere 1960. je dobila svoju zvezdu na Stazi slavnih u Holivudu. Početkom Drugog Svetskog rata sa svojim suprugom je osmislila principe koja predstavlja osnovu za Bluetooth, GPS i Wi-Fi tehnologije. Njihova imena se od 2014. nalaze u Dvorani slavnih nacionalnih izumitelja. U njenoj biografiji pod nazivom „Ekstazi i ja”, objavljenoj 1966. godine prošlog veka, opisala je svoju privlačnost prema drugim ženama  i opisala brojne susrete i sa muškarcima i ženama. Takođe je inspirisala kreiranje lika žene mačke u DC univerzumu i glavne junakinje serije „Agent Karter”. U Austriji(gde je rođena), Nemačkoj i Švajcarskoj se dan pronalazača i pronalazačica obeležava 9. novembra koji je dan njenog rođenja.

„Mogu da oprostim sve osim dosade. Dosadni ljudi ne moraju da ostanu takvi.”

HEDI LAMAR

LGBTIQ+ ljudi su oduvek postojali i postojaće. Oduvek su menjali svet i menjaće.  Zajedničko za većinu njih na ovoj listi, kao i za one koji nisu, je da su sistemski ugnjetavani od strane društva. Europrajd je pre svega protest i šansa da se stvori bezbedno okruženja u kojem će ljudi iz LGBTIQ+ zajednice imati iste mogućnosti kao i svi.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Ekonomski tigar u džungli zvanoj EPS

U našoj potrazi za ekonomskim tigrom našli smo se oči u oči s tim gde je zapelo.  Kao...

Kad opskurni rijaliti bude edukativan

liti kako mi se u prvih 24h u Londonu dopao samo goli rijaliti Juče sam sleteo u London...

Studentski život u realnoj priči – borba za opstanak ili najlepše životno doba?

Poslednjih nekoliko meseci svet je suočen sa različitim krizama. Možda je bolje ne navoditi sve, jer sve to stvara određenu dozu mučnine,...

Aleksandar Nastevski: Muškarci su ili nesvesni privilegija, ili se trude da ih očuvaju

On je mladi novinar koji je nedavno nagrađen za tekst - o menstrualnom siromaštvu. Em muškarac, em „ženska tema" i to još...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još