„Vraćajući se na leksikone iz osnovne škole, sećam se namere da javno podelimo istinu, koju čuvamo u podsvesnoj strani mozga. Koju želimo da neka nama posebna osoba zna. Poput simpatije odeljenja”
Zapravo Leksikon u začetku i teži ka toj ideji da ovi raznonodni i simpatični razgovori prikažu svakodnevnu priču čoveka.
Često govorimo o krajevima i počecima, a zapravo možemo reći da svaki „kraj”, jeste novi početak. Poput velikih životnih promena, kao što su napuštanje domovine, rastanak sa generacijom, ljubavni krah ili promena karijere.
Vrlo (prijatno) iznenadjujuće, Leksikon u poslednje vreme ređa priče baš onih koji su poštovaoci ovog dela.
Lično ne mogu sakriti oduševljenje kada dobijem priliku da nekog od čitaoca ove žute sveščice predstavim onoj drugoj ekipi koja redovno prati, ali još uvek ne želi da se upisuje.
Dok krećem ka pisanju nove priče, u glavi mi je jedna misao: „Kako ću slušati, ovako pospana, bez imalo sna, zbog noćne smene”.
Nema sumnje da će ovo biti dobra jutarnja kafa.
Sa Đorđem se srećem na Trgu Republike, te se upućujemo ka mestu koje će pružiti toplu atmosferu i eliksir razbudjivanja. Njeno visočanstvo, kafu.
Dok odgovara na pitanja, polako počinje svoju priču: „Rođen sam devedesete u Beogradu. Živim sa sestrom i devojkom na Zvezdari. Baba i deda su takođe deo naše zajednice. Detinjstvo sam proveo u Filmskom gradu. Što se mog životnog puta tiče, podeljen je na dve strane. Spotska aktivnost i dizajn”, objašnava ukratko.
Budući da je Đorđe jedan od dobrovoljaca za Leksikon, zanimalo me je kako je došao do istog.
„Negde na Instagramu sam naleteo na jedan post. Ušao sam na post, a kada sam video tvoj profil i Zoomer, iznenadio sam se. Nisam verovao da je to ista devojka sa pulta”, priseća se ove situacije.
Iskreno, nisam ga se setila kroz prethodni posao.
Đorđe se bavi UI dizajnom. Mučno je pokušao da mi objasni razliku izmedju ui i ux dizajna, međutim verujem da oni stručniji za ovu oblast nemaju problem da razumeju.
Ja ispred sebe vidim kreativca, fotografa i jednog aktivnog čoveka. Sasvim dovoljno.Dok još uvek piše odgovore na pitanja, vadi naočare koje nije na početku stavio.
„Sada ćeš videti kako izgleda prava hipsterčina”, kroz smeh izgovara, te nastavlja o svom putu do sadašnjeg života: „Iskreno oduvek sam mislio da ću se baviti nekim suvoparnim poslom. Poput vojske. Međutim, čini se da su ljudi u mojoj okolini primećivali moje talente. U životu, od kada znam za sebe, imam ta dva puta. Na jednu stranu je to kreativno izražavanje, a na drugu sportske aktivnosti. Od malena sam imao taj osećaj za umetnost. Najpre u osnovnoj školi, u kojoj sam posećivao likovne radionice, te sam ni sam ne znajući bio spreman da nakon osnovne škole odem u dizajnerske vode. Bio sam na smeru ambalaže u dizajnerskoj školi, a nakon toga na višoj školi, pa i akademiji u web i grafičkom dizajnu. Što se sporta tiče, tata mi je dao dve opcije – vaterpolo i karate, a druga opcija mi se činila zanimljivijom. Prva asocijacija koju sam imao na odabir karatea, bila je špaga između dve stolice poput Van Dama”.
Bavljenje sportom iznudilo je dosta povreda, a kao cilj za pet pet godina, sem porodice i bavljenja svojim poslom, priželjkuje što manje tih distrakcija u sportu.
Odnedavno je karate kojim se bavio do neke dvadeset pete, zamenio džiu džicom i teretanom.
Slobodno vreme, sem kada mu se ništa ne radi, posvećuje fotografiji, što je dosta primetno na Instagram profilu. Pored te neke želje za vojnim putem u detinjstvu, zbog dede se zaljubio u fotoaparat.
Đorđe se u sve udubljuje detaljno. Tokom korone, sportska aktivnost je obuhvatala svakodnevni džoging. Ljubitelj je board gameing-a, što ja takođe dobro došlo u vreme lockdown-a, kao zabava sa prijateljima. Čitanje je još jedna stvar koju praktikuje, a jedno vreme je to bila navika tokom dugih putovanja. Tako je percipirao.
Oboje nas je pomalo nasmejalo tumačenje (površno doduše), horoskopskog sklopa znakova.
Nije da se ja razumem, ali nisam videla lavovsku narcisioznost.
„Smatram da ne možemo uticati na tuđa mišljenja i odluke. Da situacije treba da prihvatimo onakvim kakve jesu. I ti neki izduvni ventili ne čine mi se dobrim, kada ih tako postaviš za stvari koje voliš da radiš”, zaključuje.
Na kraju razgovora, nadam se da moja neispavanost nije uticala na naš razgovor.
Sa Đorđem se pozdravljam uz reči „Vidimo se, možda u gym-u”, a vama kažem „Čekam vas za novu priču”
Do sledećeg viđenja, hvatajmo reči, onako sitnjičavo, poput piksela.
Jer za priču mi treba mnogo vaših, iskrenih.
