Poželeti da saznaš životnu priču ponekad podseća na nemoguću misiju. Leksikon je te nemoguće misije pretvarao u moguće. Barem iz dosadašnjeg iskustva.
Sličan se sličnom raduje. Ista interesovanja spajaju. A oni koji prođu pored tebe te uče.
Marku se dopala ideja, te mu je pomalo i bilo krivo što sam nije smislio sličan koncept. Meni se dopala pohvala, što je bio razlog da baš Markovu priču podelim sa čitaocima i čitateljkama ove simpatične uspomene iz detinjstva zvane Leksikon.
Sredu smo rezervisali za prijatnu šetnjicu, međutim, Marko je unapred najavio da vrućina ipak može da nas otera unutra, jer mu jako sunce smeta.
Dođoh do Vukovog spomenika, nemajući u glavi sliku kako izgleda, te sam kao znak raspoznavanja ponela ZOOMER ceger. Marko je pristigao za par minuta.
„Ne možeš da promašiš dva metra i repić na glavi” – izgovara kroz smeh, činjenično.
Nastavljamo put ka Tramvaju, gde ćemo popuniti još jednu stranu i proćaskati.
Seli smo, a unapred se izvinjava na rukopisu, koji on smatra da nije za pohvalu.
„Član sam četvoročlane porodice. Rodom sam iz Kragujevca. Živeo sam doskora sa roditeljima i mlađom sestrom”, započinje svoju priču. Odluka da upiše ETF ga je dovela u Beograd. Već dve godine ovde studira, a povremeno i radi.
Softversko programiranje ima perspektivu, ali šta je prava ljubav?
„Fotografija je interesovanje od ranijeg doba. Prvi fotoaparat poslužio je za ekskurzije. Na početku su me pitali da fotkam. Uvek sam pristajao. Jednom prilikom kada smo bili u Italiji, jedan od drugova je pitao da ga fotkam, jer je panorama bila prelepa. Nakon njega red se uvećao tako da sam stao i bukvalno govorio „sledeći” dok se celo odeljenje nije izređalo. Tada sam i shvatio koliko volim fotografiju”, priseća se, te nastavlja o fotografiji i stanju u ovoj umetnosti. „U Kragujevcu sam mogao lako naći posao. Nije se teško probiti. Beograd je već druga priča, iako definitivno možeš naći mesto za svaki stil koji poželiš da isprobaš. Sada se fotografijom više bavim za sebe. Kada bude prilike svakako i poslovno”, zaključuje.
Pored studija i fotografije, povremeno piše za Youth Vibes, a primarno za britanski portal Evrovoix. Budućnost ne vidi u Srbiji, bar za sada, osim ako se prilike ne promene, što ne isključuje.
Zoomer vidi kao liberalni medij, u kome može izraziti i ovakav stav, što verujem mnogo znači.
Ima li još interesovanja? Šta je sa slobodnim vremenom?
„Slobodno vreme koristim studentski. Kada ne gledam serije ili filmove, odem na poneki Pub kviz. Ume da bude baš zabavno. Opušteno. Sad baš u ponedeljak ima neki tematski. Evrovizija je u pitanju”. Meni je ova ideja zvučala zanimljivo, pa sam dobila poziv da se priključim. Zašto da ne?
Da li bi Leksikon mogao da zađe u neki Pub?
Koja je sledeća destinacija i priča?
Da li je baš TVOJA?
