Leksikon s2:ep16 / Andrija Perišić

Poželeti da saznaš životnu priču ponekad podseća ne nemoguću misiju. Leksikon je te nemoguće misije pretvarao u moguće.

Do sada smo se tih simpatičnih pitanja prisećali uz osmeh, a šta nam je Andrija ispričao? Pa, prvo mu na pamet mu padaju one nestašne situacije, koje verovatno većina ljudi koja ga poznaje, ne bi prepisala dobrom dečku. 

„Bio sam, čini mi se, peti razred kada sam poželeo da prevarim sistem, isterujući pravdu, odnosno davajući sebi potvrdu o stečenom znanju. Rešio sam da sebi dam zasluženu ocenu iz matematike, cepajući stanicu iz đačke knjižice, potom prepisujući sve dotada popunjeno. Pečat je bio potreban, tako da sam uspeo da izmanipulišem i pedagogom. Stvar je prošla, a kada sam uhvaćen, pošteđen sam samo zato što sam imao status dobrog deteta. Sada sam svestan koliko sam mogao da nadrljam”, uz čuđenje samom sebi priseća se ove, ne tako naivne situacije, na šta dodaje još jednu ludu ideju, koju je izveo: „Zamisli da ti, recimo, padne na pamet da veliki dvorišni bazen napuniš u dnevnoj sobi. E vidiš, ja sam ovu ideju sproveo u delo. Roditelji su poludeli” – priča Andrija ove dve neuobičajene priče za jednog dečaka. 

Andrija živi sa roditeljima, mlađom sestrom i bratom. Brat je dosta mlađi od njega što mu daje utisak da će jednog dana uspeti vrlo lako da se snađe kao roditelj budući da je zbog tolike razlike imao prilike da nauči ponešto o deci. 

Zaljubljenik je u prirodu, pse, sport, crtanje, slikanje, kao i dizajniranje.

Volim kreativnost, izražavanje. Strastveni sam kolekcionar filmova. Mojima ova moja strast nije dopadljiva, zbog novca koji trošim na hobi. Pored ovoga, volim sport. Preferiram tenis, bilijar i plivanje. Ne drži me mesto, pa nekako uvek gledam da sam u pokretu.Većinu stvari koje sam poželeo do sada i ostvario sam. Ljubav prema filmu sam na neko vreme pretočio i u neku vrstu posla, pišući recenzije. Fan sam si-fi, mangi, anime serijala. Japan je neostvarena želja za sada. Želeo bih da jednog dana radim tamo. Imao sam prilike da odem, međutim korona me je sprečila. Za sada bih otišao kao turista”, u dahu nabraja sve stvari koje voli, sa očiglednom srećom u pogledu jer uspeva da se pozabavi istima u slobodno vreme. 

Kreativnost na delu:

Razmenjujući stavove prema svetu i ljudima, zaključujem da prednost nalazi baš u tome što nije isti kao drugi. Nisam mogla izbeći pitanje o budućnosti.

„Gde vidiš sebe za, recimo desetak godina?”. Na ne tako jednostavno pitanje, dobijam prilično jasnu sliku.

„Definitivno ću biti negde u inostranstvu. Želim da se ostvarim u sferi dizajna. Samouk sam, ali se uvek se trudim da nađem način da naučim ono što ne znam. Planiram da završim neku školu zbog diplome. Lakše je naći posao”, predočava pomalo planove, te se nadovezuje na dosadašnje iskustvo kako u dizajnu, tako u trgovini pa i porodičnom poslu. „Započeo sam ekonomsku školu, međutim matematika i ja nismo bili baš u ljubavi, te sam se prebacio u školu sa manje matematike. Završio sam trgovačku. Dar za dizajn, prepoznao sam rano, te sam odlučio da se okušam u freelance poslovima. Zadovoljan sam kako ide. Bavim se fotošopom i sa još par stvari. Trgovina je okej, ali ljudi umeju biti poprilično naporni. Radno iskustvo sam počeo rano da stičem budući da tata ima radionicu za automobile. Učio me je, međutim ne pronalazim se u toj vrsti posla”, završava. 

Tokom razgovora, Andrija povremeno vrti po telefonu pokazujući mi crteže i druge sitnice o kojima mi usput priča. Sunce mu pomalo smeta budući da je seo baš na mesto gde je grejalo tokom celog razgovora.

Nakon selfija, ostalo nam je da se, za sada pozdravimo.

Dok koračamo, svako ka svom odredištu, u glavi mi se vrti misao o novoj, nepoznatoj priči. 

Hoće li biti baš tvoja? 

need to take a selfie

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još