Kažu da znatiželja može biti i dobra i loša. A obični ljudi, naizgled, mogu biti izvor inspiracije ali i prelepih jednostavnih priča.
Ugostitelj… Ugostiteljstvo?
Pojam sam po sebi, svrstan u uslužnu delatnost.
Tu je: kuvar, pomoćni kuvar, barmen, konobar…
Ovakva zanimanja uvek mogu biti inspiracija za one obične, interesantne priče.
Ovaj put, nemam za vas priču o jednom o gore pomenutih zanimanja, iako verujem da me neka čašica više u izlasku može navesti da ovu žutu sveščicu ponudim nekom konobaru/konobarici.
Neko treba dovesti goste, zar ne?
Promoter, menadžer… onaj koji poziva i priča. Kosta će reći više o ovome.
„Bio sam druga-treća godina srednje škole kada sam počeo da se bavim ovim poslom. Nekako sam sasvim slučajno upao u tu priču i još uvek mi je zanimljiva. Roditeljima se nije dopadalo da radim takav posao, međutim sada, kada su shvatili da je to nešto što mi ide od ruke, nemaju primedbi” – objašnjava, te uz osmeh prisaćanjem dodaje priči detalje: „Desilo se u periodu kada sam bio zainteresovan za izlaske, druženje i zabavu. Priča je počela sa onim All inclusive žurkama. Najbolji drug mi je predložio da prodajemo karte, na šta sam pristao. Nakon mesec dana, on je odustao, a ja sam nastavio, te tom prilikom upoznao sadašnje partnere u poslu. Krenulo je sa manjim žurkama, sa odokativno 300 ljudi, a završili sa velikom žurkom, na kraju četvrte godine srednje škole. Bilo je oko dve hiljade ljudi”, priča.
Sada drži kafanu Druga kuća, sezonski splav Lasta doskora. Trinaesti maj, rezervisan je za novo mesto za letnji provod pod nazivom Pristan.
Kosta je deo petočlane porodice. Živi sa roditeljima i mlađom sestrom, dok starija sestra živi odvojeno.
„Samostalan život sam imao prilike da isprobam budući da sam živeo pre korone već sa cimerima, što planiram da uskoro opet nastavim.” – objašnjava.
Diskutujući o raznim temama stičem utisak o lepo vaspitanom i normalnom momku, koga taj „noćni život” nije pokvario. Barem po onome što sam čula danas.
Stavovi o društvu nam se poprilično podudaraju, a teme o devojkama, interesovanjima i planovima svakako nisam mogla ispustiti.
„Znaš, svi misle da je ovaj posao isto kao izlazak. Da mi prilaze devojke, da pijem i uživam. Međutim, ja tada nisam toliko opušten jer sam tu sa nekom odgovornošću. Devojke naravno prilaze, bilo je raznih situacija, simpatičnih i ne tako prijatnih, što je negde sve normalno. Mislim da iako negde već imam ideju o braku i porodici, za neku godinu, još uvek nisam našao devojku koja bi se uklopila u to” – predočava, uz objašnjenje da u svemu tome stavlja i svoj mentalni sklop, budući da je poprilično fokusiran na karijeru i taj profesionalni rast, te nije našao način da spoji ta dva.
Da li je uvek sve štimalo? Da li je bilo fail-ova? Kosta deluje kao stopostotno spremna osoba.
Ova rečenica ga je vratila na organizaciju novogodišnje noći i malog kiksa: „Naravno da nije sve uvek baš po P.S-u. Sećam se jedne situacije koja, iako mi je sada smešna, tada je bila katastrofa kojom sam sebi predvideo kraj u ovakvoj karijeri. Splav, dve organizovane žurke. I splav koji tone. Desilo se da je ušlo više ljudi nego što je moglo da stane. Na kraju smo sve rešili, ali tada je bilo jako stresno. Imao sam tek 18 godina”. Ništa nije nerešivo, niti potpuno katastrofalno.
Prezasićenost poznatim mestima leči nekim zabačenim mestima, koja su sušta suprotnost onom svakodnevnom. Van posla, interesovanja su vezana za sport i video igrice.
Fudbal, s obzirom na to da je isti par godina trenirao, vraća ma sećanje na sveščicu u koju je upisivao rezultate, iako je same mogao naći na teletekstu.
Ljubav prema areheologiji vezuje ga za profesiju koju je imao na umu pre Ekonomije, a potom Visoke turističke škole, koju sada ispunjava tako što u slobodno vreme čita o ovoj temi koja ga veoma fascinira, gleda dokumentarce i slično. Ranije je išao na takmičenja iz istorije.
Interesantna su mu i putovanja, pogotovo letnje destinacije poput Zanzibara i Tajlanda, jer pre planine bira more, ali zimu bi oprostio Moskvi, koju izdvaja kao destinaciju koju namerava da poseti.
Konstantan rad na sebi je evidentan, a proširenje same organizacije, na obrazovanje između ostalog pri udruženju Akademac, na projektu „Biram taj fakultet”, došlo je kao korak napred, što navodi na zaključak priče o mladima i zainteresovanošću, a po Kostinom mišljenu sa vrlo kratkim ili nikakvim fokusom na budućnost.
Na minut ga napuštam dok odlazim do toaleta, a nakon povratka mi ga oduzimaju, te za kraj postavljam još jedno kratko pitanje, koje ostavljam i svakom budućem članu ove moje žute knjižice:
„Koja ti je prva asocijacija na Leksikon?”
Kosta nam ostavlja dve, detinjstvo i simpatije.
Na šta vas podseća?
