Leksikon s2ep14 / Rista Radičević

Kažu da znatiželja može biti i dobra i loša. A obični ljudi, naizgled, mogu biti izvor inspiracije ali i prelepih jednostavnih priča.

Svi znate one priče o herojima, koji imaju neke super moći, koje spašavaju nas obične. U današnjem Leksikonu, svoju priču deli jedan upravo strastveni obožavalac onih na filmskom platnu, ali i primer one rečenice koju i sama zagovaram: „Nikada nije kasno za…”

Za šta nije kasno?

Rista je jedinac. Živi u porodičnoj kući sa svojim roditeljima. Završio je srednju gradjevinsku školu, nakon čega je počelo kolebanje šta dalje. Plan je bio fokusiran na fudbal. Medjutim povreda kolena ga je sprečila u želji da postane profesionalni fudbaler, iako su šanse bile na njegovoj strani.

„Razočarenje nakon saznanja da neću moći da se bavim sportom profesionalno me je pomalo obeshrabrilo. Godina pauze me je odvela na Visoku poslovnu školu, na kojoj sam se zadržao godinu dana. Onda je došao posao, a škola je nekako ostala po strani. Nisam je završio” – priseća se, te nadovezuje na odluke koje su ga odvele nekako i do posla kojim se sada bavi: „Prvi posao mi je bio u kompaniji koja se bavila prodavanjem životnog osiguranja, nakon toga je usledio butik, pa posao admina u igraonici. Sve u svemu prvih par poslova su bili prosečno po pola godine. Nakon toga sam preko brata dobio posao hosta, izdavanja stanova na dan. Tu sam se zadržao oko četiri godine, kada sam se vratio i fakultetu, ali ovaj put Visokoj elektotehnočkojFaks sam završio iako sam ga počeo tek nakon 26. godine, u roku. Nakon izdavanja stanova radio sam na recepciji, a tek posle je došao trenutni posao”, objašnjava.

Dečko sa činijom pirinča i piletine 

Misteriju ove opaske objašnjava, vraćajući se upravo na period nezadržavanja na jednom mestu: „Već na svom drugom poslu u meni se probudila želja za okušavanjem izazova u teretani. 2012. godine sam počeo aktivno da se bavim fitnesom, a ostatak je istorija. Šalu na stranu, ali ta činija sa pirinčem, tačna ishrana i treniranje, naveli su ljude oko mene da pomisle da je posao u sferi fitnesa za mene, te su mi predložili Fisaf kao opciju koja bi me brže dovela do samog. Ta prekretnica je za mene bila najteža, ali sada nakon svega verujem da je bila prava odluka”, objašnjava kratko, nadovezujući se potom na teoriju koju smatra pogrešnom za mladog čoveka: „Iako se bavim trenerskim poslom, tražim uvek način za napredak. Za beg od učaurenosti. Tako verujem da ću i u ovom poslu momenat nedozvoljavanja za nečim višim, naći u traženju onoj boljeg i perspektivnijeg” – zaključuje.

Pored teretane hobiji i interesovanja ga vezuju pomalo za umetničku crtu u porodici. Snimanje video klipova i fotografija su nešto što je delom i profesionalno uspeo da iskusi, u teretani čiji je bio dugogodišnji član. Slikarske i crtačke sposobnosti koje je negovao do dvadesete godine delom su zasluga dede, Petra Radičevića, koji je crtao između ostalog i za Politikin zabavnik. Ovo interesovanje su potom zamenile video igre i internet era. 

Blamova u teretani nema, ali kao što Leksikon podseća na detinjstvo, tako i te smešne situacije, vezuju za isto.

Da ne bude sve bajno i sjajno, jer realno nije, ovo pitanje me vraća na jedan ne tako sjajan period u porodici. Mama i tata su zapali u neke dugove, što je dovelo do toga da neko vreme živimo bez električne energije. Telefon sam punio kod komšije”, priseća se, a jedna situacija ga je posebno posramila: „Još sam išao u školu, te se nekako desilo da sam ustao u minut do busa. Brzinski sam se umio i oprao zube, onako u mraku, što je dovelo do toga da barem od deset ljudi na putu do škole dobijem čudno upućen pogled. Konstantno mi se po glavi vrtela misao „šta je sa svima njima”, dok nisam shvatio da sam pola grada prošao da umrljanim obrazom od paste za zube” – sa osmehom se priseća ove, tada ne tako simpatične, situacije.

Hoće li ga posao odvesti u Dubai ili na neku drugu destinaciju? Da li će njegove oči zadovoljiti lepota Japanske kulture i Tokio, ili pak Maču Pikču ili nešto egzotičnije? 

Koliko god da su kasni, mali koraci, često dovode do velikih dela, zar ne? Pitanja ostaju otvorena, a čaura je zatvorena samo dok leptir ne bude spreman da raširi krila.

Leksikon svoja krila daje, kako bi vaše priče letele dalje od zone onih komfornih prijateljstava.

A heroji s’ početka? 
Svako od nas je nekada nekome bio heroj. Možda je Rista, heroj upravo svojim vežbačima.

Koja je tvoja priča?

neizbežan selfie 😉

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Marko Obradović: Ljubav kao imidž, samo da se vidi

Muzika mu nije bila želja iz detinjstva, iako su početni koraci vodili ka samoj. Koji su mu ciljevi sada, kakvi su planovi...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još