Kome (ne) treba pomoć?

Aktivan srednjoškolac. Svud te ima. Baviš se svim i svačim i u svemu uživaš. Ples, muzika, kreativno pisanje, novinarstvo i, kao kruna svega toga, gluma, pozorište uopšte. Ne znaš šta ćeš sa sobom. Ne znaš šta ćeš sa sobom, a srednja škola prolazi. Prva, druga, treća, četvrta godina. Tu se zaustavljamo.

Dete, završavaš gimnaziju, čime ćeš da se baviš? Razmisli  dobro. Trista pedeset šesti put da sam čula te reči, prvi put da sam ih ja izgovorila i prvi put da sam ih zapravo skapirala.

Da vidimo, koja je tvoja najveća ljubav do sada, pored onog lika iz četvrtog tri kojeg tri godine ne možeš da preboliš. Pozorište. Idemo, u mislima već imam diplomu Fakulteta dramskih umetnosti, što do ludila raspaljuje moju kreativnost i ambiciju. Gluma – svesna sam svojih kvaliteta, ali i njihove skromnosti, uostalom na glumu se loži gomila ljudi isto tako skromnih sposobnosti samo na više nivoa od kojih samo petoro (i to ne uvek onih petoro koji prođu prijemni) zapravo ne umišlja talenat, previše sam ja gorda za tako nešto.

Dramaturgija – bavim se pisanjem već dugo, spoj pisanja i pozorišta dođe mi ko kec na deset, napisala sam već par dramskih tekstova, objektivno nisu loši, objektivno nisu dovoljno dobri za prijemni, treba mi previše vremena da napišem novi i uz to učim. Pozorišna režija – daje više mogućnosti da se ispolji kreativnost, za razliku od glume koja je vojnički deo posla, u direktnom si kontaktu sa scenom i glumcima, manipulišući prostorom i njegovim sadržajem neposredno utičeš na stvaranje magije.

To je to, kupljeno. Koliko god da volim osećaj uspeha, mnogo mi je draži osećaj koji se budi u meni kada nekog drugog učinim uspešnim il bar skrenem pažnju auditorijumu na njegov/njen rad, što sam do sad jedino i imala prilike da uradim. Koliko ću glumaca samo lansirati do zvezda.

Septembar, oktobar, novembar, decembar, januar, februar. Ponovo se zaustavljamo. Šest meseci je prošlo, a ja ništa nisam uradila po pitanju prijemnog. Nema svrhe da sad krenem da učim. Imam informacije iz prve ruke o tome kako izgleda i koliko traje spremanje za FDU.

Da pauziram godinu?

To se baš i ne bi svidelo mojoj porodici. Upisaću nešto da im udovoljim, a i da mogu da provedem godinu dana u Beogradu kako bih mogla da se svojski upoznam sa Fakutetom dramskih umetnosti i njegovim studentima koji mi mogu dati neke savete. Kriterijumi – fakutet u Beogradu koji lako mogu da upišem, dovoljno mi je zanimljiv da izdržim godinu dana na njemu i nema matematike. Lupa se zaustavila na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

U Beogradu, jeste. Da ga je lako upisati, i nije baš. Tri predmeta za prijemni su ozbiljna stvar, ali ja imam sreće jer su mi biologija, psihologija i sociologija išle dobro u školi. Malo ljudi i konkuriše, neću valjda biti najslabija, upisujem sigurno. Ubeđena sam da će mi biti dovoljno zanimljiv, sklop medicinskih, psiholoških, socioloških i pedagoških nauka, sklop svih dečijih ambicija koje su obeležile različite periode mog odrastanja. I da, nema matematike.

Što više čitam i što više saznajem o ovome, sve više se zaljubljujem u defektologiju. Posle upisa glavom krene da kruži misao: Ostaću ja na ovom fakultetu i kad upišem FDU sledeće godine, studiraću na dva fakulteta, pa šta.

Stigli smo do oktobra i prvih predavanja. Počela sam po zgradi fakulteta da tražim kraj magneta sa oznakom N. Sigurno je to ono što ovako jako privlači južnjačko srce. Nikad nisam bila ovoliko gladna znanja iz neke oblasti. Kroz srednju školu sam prošla bez ikakvog truda, zalaganja i krajnje nezainteresovano, možda je to zato što sam češće prolazila pored škole nego kroz nju.

Nije me zanimala, nisam imala pred očima nikakav konkretan cilj do kog će me dovesti znanje koje u gimnaziji mogu da steknem. Sada jasno vidim cilj i ne odustajem od njega ni po koju cenu. Srešću se ja i sa režijom, ali u sledećem životu. Slučajno upisah fakultet za koji sam zapravo rođena.

Reklo bi se da učim školu da bih mogla da pomažem drugima. Netačno. Zato što mojim budućim klijentima nije potrebna pomoć. U ovoj rečenici ste primetili  dve naizgled čudne stvari. Prva stvar je da sam rekla klijenti, a ne pacijenti. Objašnjenje – ne učim za lekara, niti su to što ću ja tretirati bolesti. Druga čudna stvar jeste izjava da njima nije potrebna pomoć. Objašnjenje – pomoć je potrebna onima koji se osećaju nemoćno. Stojim iza tvrdnje da nijedna osoba, bez obzira na svoje specifične osobenosti, ne treba da oseća nemoć u odnosu na većinsku populaciju.

Koncept pomoći (milosrđe, milostinja) vodi poreklo još od srednjeg veka kada zamaha uzima trend milosrđa prema „jadnim, nemoćnim, beskorisnim, bezvrednim i nesposobnim“ ljudima, prema „ubogima“ (da upotrebim reč koja bi nam malo približila to vreme). To je počelo iz očekivanja neke Božije nagrade (ili straha od Njegove kazne). Ponekad su osobe sa hendikepom smatrane „Božijim ljudima“ ili se objašnjenje za postojanje hendikepa tražilo u sujeverju. Dominantno osećanje je sažaljenje (pod maskom ljubavi naravno). Osećaj – moć.

Hteli mi to da priznamo ili ne, ovaj model je u velikoj meri zastupljen i danas. Pružamo li ponekad pomoć osobama sa hendikepom? Osećamo li zadovoljstvo? Osećamo li nadmoć nad „nemoćnima“? Zaboravite na poslednje pitanje. Znam i sama da smo svi mi previše skromni i da nas duboko vređa svaka sumnja u naše poštenje i svaki pokušaj da se razotkrije naše licemerje.

Neću se više zadržavati na pojedincima. Čitav sistem vrišti: „Sposobni – levo, nesposobni – desno. Sposobni – rade i u simbiozi su sa društvom, nesposobni – ne moraju da rade jer će nam samo smetati, ali neka postoje, a mi ćemo im obezbediti neke uslove za postojanje“. Svaki član zajednice treba da bude aktivan u istoj, u skladu sa svojim potrebama i željama i da na taj način afirmiše sebe. Svi imamo iste potrebe, a treba da imamo jednake mogućnosti i prilagođene uslove za njihovo zadovoljenje.

I konačno dolazimo do uloge defektologa u svemu tome. Defektolog ne radi sam, on radi u zajednici i sa zajednicom. Uloga defektologa nije prilagođavanje uslova za ostvarenje ljudskih potreba, niti razvijanje ciljanih i alternativnih veština kojima bi pojedinac sa hendikepom mogao da ih zadovolji, već učešće u ovim procesima. On je samo jedna (ni prva ni poslednja) domina na putu do konačnog rušenja sistema/modela koji predstavlja plodno tle za razvoj svih društvenih prepreka.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

O ljubavi i ćutanju: Promocija pesničkog prvenca Bosiljke Ostojić u KC Gradu

Promocija pesničkog prvenca „Još par reči o ćutanju" mlade autorke Bosiljke Ostojić održaće se 25. maja od 19h u KC Gradu. 

Slučaj Mateja Periša: Grubo kršenje etičkih standarda

Savet za štampu izdao je saopštenje za javnost i pozvao medija da poštuju pravo na privatnost i dostojanstvo žrtve. Mediji u Srbiji...

Poznati glumac radi na ulici! Razlog će vas oduševiti (FOTO)

Naravno da je u pitanju klikbejt, ali je toliko važna i lepa stvar da to sebi možemo da dozvolimo.

Jachim Zoomira nedelju 073

Nekrofilija u medijima postoji i zbog vas.

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još