Ovo ime i prezime čujemo svakodnevno u poslednje dve nedelje i njegovi nastupi uglavnom bude emocije zbog patriotskog načina govorenja. Ceo ukrajinski narod, a i mnogi evropski stali su iza ovog čoveka zbog njegove predanosti odbrani zemlje i hrabrosti da, dok se priča o raznim planovima ruske vojske u vezi s njim, ostane u svojoj zemlji. Takođe znamo i da je komičar, ali kako je tačno došlo do toga da postane predsednik?
Rođen je 1978. u Krivom Rihu, najvećem gradu centralne Ukrajine. Potiče iz jevrejske porodice. Otac mu je profesor i doktor nauka, njegov deda se borio u Drugom svetskom ratu kao pripadnik Crvene armije, a nekoliko članova njegove porodice je stradalo u Holokaustu. Kao šestnaestogodišnjak je imao priliku da nastavi obrazovanje u Izraelu, ali mu otac to nije dozvolio. Kasnije je diplomirao pravo, mada nikad nije radio u struci. Njegova komičarska karijera kreće već sa 17 godina, kada se pridružio lokalnom komičarskom timu u tipu takmičenja koji je popularan u tom delu Evrope. Zatim biva pozvan u takav tim na državnom nivou i sa 19 godina osvaja nacionalnu ligu. Tada i osniva Kvartal 95, tim koji će učestovati u najvećim takmičenjima u Ukrajini, a posle i stvarati sadržaj sa najgledanije ukrajinske kanale.
Probija se do pozicije generalnog producenta jedne od najgledanijih televizija i postaje jedno od najpoznatijih lica ukrajinske javnosti. Kao takav, trudio se da ima jak uticaj na politiku i kulturu: konkretno, zalagao se da ruski umetnici i umetnost ne budu zabranjeni u Ukrajini, a tokom rata u Donbasu, donirao je milion hrivnji (oko 30 hiljada evra) ukrajinskoj vojsci. Njegovi radovi su takođe trpeli, jer je nekoliko njegovih filmova i serija bilo zabranjeno u njegovoj zemlji, a razlog za to je to što su rađeni u ruskoj produkciji.
Ipak, glavna priča kreće 2015. kada postaje zvezda serije Sluga naroda. U toj seriji glumi nastavnika koji postaje viralan na društvenim mrežama nakon snimka u kom glasno kritikuje vlast. Tada njegovi učenici i javnost prikupljaju novac za njegovu kandidaturu, a on zatim pobeđuje na izborima na vlastito iznenađenje. Njegovo predsedovanje karakteriše poštenje, skromnost i ne tolika snalažljivost, jer nema taj prepoznatljivi politički diskurs koji je uglavnom viđen kao ružan od strane javnosti. Nakon emitovanja te serije, članovi Kvartala 95 registruju stranku istog imena kao i serija, a na doček 2019., Zelenski objavljuje kandidaturu za predsednika. U svojoj kampanji se nije fokusirao na određen plan i program, niti na pojavljivanje u mejnstrim medijima, već je svu pažnju prebacio na društvene mreže. Tradicionalne medije je izbegavao, kako kaže, zato što ne želi da učestvuje u emisijama gde „politički starci samo vrše PR”. Izjavio je i da želi da razvije ekonomiju i privuče strane investicije time što bi reformisao pravosuđe i povratio poverenje u državu. Kasnije, na izborima je pobedio dotadašnjeg predsednika Porošenka sa 73% posto glasova. Sa njim i premijerom Volodimirom Grojsmanom, Ukrajina je postala druga zemlja na svetu sa predsednikom i premijerom jevrejskog porekla.
Njegovi stavovi danas su prilično liberalni i u suštini, prilično različiti od nečeg što bismo zamislili kad čujemo da u Ukrajini vladaju nacisti. Zelenski podržava slobodnu distribuciju kanabisa u medicinske svrhe, pravo na besplatan abortus, kao i legalizaciju prostitucije i kockanja. Što se ukrajinske istorije tiče, smatra da „naravno” podržava dekomunizaciju Ukrajine, ali ne na način na koji se to radi. Kaže da razume da je Stepan Bandera (pro-nacistički lider ukrajinskih nacionalista tokom Drugog svetskog rata) heroj za neke ljude, ali nešto nije u redu ako postoji toliko ulica i mostova sa njegovim imenom. Takođe se zalagao za prestanak rata u Donbasu, te je borce bataljona Azov u tom području pozvao na predaju oružja, za šta je od strane nekih prozvan da ne poštuje ukrajinske veterane.
Dosta antifašistički za jednog „nacistu”, zar ne? Zato ume da deluje smešno, ali pre svega uvredljivo, kada se širi priča o državi i njenim liderima koji propagiraju ideologiju koja istorijski ima veze sa njima samo zato što je takve kao što su oni ubijala. A danas ti koji šire takvu propagandu ubijaju nevine ljude u Ukrajini i to pod lažnim opravdanjem denacifikacije. Rat i dalje traje, kakav će epilog biti i da li će uprkos navodnim planovima ruske vojske Zelenski ostati živ i zdrav, ostaje da vidimo.
Naslovna fotografija: YouTube printscreen
