Kako građani spasavaju životnu sredinu

U doba kada velike korporacije i fabrike zarad svog biznisa ugrožavaju životnu sredinu, oni koji mogu da pomognu jesu sami građani. Svako drvo koje se poseče, građani nadoknade, jer njima u korist ide to drvo, jer ono štiti od sunca, proizvodi kiseonik i, na kraju krajeva, izgleda lepo. U poslednje vreme, kada se svuda gradi i kada se traži svaka zelena površina za neki nov stambeno-poslovni kompleks, vrlo je važno sačuvati prirodu i da makar nešto od nje ostane.

Kada obilazite Srbiju i prolazite pored reka, šuma ili bilo koje zelene površine, često ćete videti da tu ima smeća, i to mnogo. To je nešto što nije novo i baš tu je tragedija veća, jer se taj problem ne rešava već poduži niz godina. Ukoliko javna preduzeća ne rešavaju taj problem, javljaju se građani koji se okupe i uzmu stvar u svoje ruke. Jedna od grupa koja organizuje takve događaje jeste Eko Straža. Ekipa koju poznajemo sa protesta protiv zagađenja vazduha, takođe je već sedam puta pozvala ljude širom Srbije da zajedno, svako u svom kraju, očisti od smeća svoj deo prirode. Akcije koje organizuju u saradnji sa pokretom Trash Hero zovu se „Zavrni rukave“.

„Jednom mesečno u toplom delu godine objavi se datum akcije i prvo se prikupljaju informacije o domaćinima akcije. Kada se prikupe informacije o svim domaćinima, objave se tačne lokacije i pozovu se sugrađani da se odazovu“ kažu za ZOOMER iz Eko Straže i dodaju da odziv zavisi od vremenskih prilika i propraćenosti u medijima. „Akcija broj tri koja je bila održana u aprilu prošle godine, oborila je rekord kolektivnog čišćenja u Srbiji i tada se odazvalo oko 2500 naših sugrađana“, navode.

Fotografija: YouTube printscreen

Cilj akcija podizanje svesti

„Naše akcije prati dobra atmosfera jer se svaki čovek dobro oseća kada čini dobro prirodi, a naročito na kraju akcije kada iza aktivista ostane čista površina. Neretko se dešava da se sklapaju i prijateljstva i jedva se čeka sledeća akcija“, tvrde iz Eko Straže. Takođe ističu da akcije „Zavrni rukave“ imaju mali praktičan doprinos životnoj sredini, ali podizanje svesti kod sugrađana o stanju životne sredine i potrebi da se ona aktivno zaštiti je nešto što je zapravo cilj tih akcija. Za kraj najavljuju sledeću za 8. maj i nadaju se obaranju rekorda.

Pored ogromne količine smeća koja cirkuliše u svim delovima naše zemlje, veliki problem su i seče šuma. One se događaju u gradovima, po planinama, čak i u nacionalnim parkovima i zaštićenim sredinama. Ukoliko je njih nemoguće sprečiti, jedini način da se šteta nadoknadi je da se drva jednostavno ponovo zasade. Da se podsetimo, Goran Vesić je pre dve godine izjavio da će u Beogradu biti zasađeno milion stabala, međutim, za njegovo vreme nije zasađeno ni približno toliko. Na svu sreću, ima onih koji zaista žele da pomognu prirodi i to kroz pošumljavanje.

Fotografija: Thirdman / Pexels

U saradnji sa JP „Srbijašume“, studenti Šumarskog fakulteta organizuju akcije pošumljavanja. Tomo Marjanović iz IFSA (Međunarodne asocijacije studenata šumarstva) akcije opisuje sledećim rečima: „U zavisnosti od lokacije i vremenskih uslova, bira se količina sadnog materijala, odnosno sadnica koje ce biti posađene. Onda se naši studenti zajedno organizuju i dele se zadaci ko će šta raditi. Ukoliko su na akciji ljudi koji ne znaju da sade, uglavnom su raspoređeni sa kolegama koji to već znaju kako bi i oni naučili. Kod nas su dobrodošli svi ljudi dobre volje koji bi želeli da učestvuju, kako sa drugih fakulteta tako i ljudi koji se jednostavno prijave volonterski“.

„Kada ljudi vide realizaciju akcija, to ih dodatno motiviše“

Što se odziva tiče, Marjanović kaže da studenti, kroz organizaciju Studentskog parlamenta Šumarskog fakulteta, često učestvuju na ovakvim akcijama i često bude i do 50 ljudi ako je akcija većeg obima. „Kada ljudi vide realizaciju naših akcija posumljavanja, čišćenja i edukacije, kada vide gde sve putujemo i na koje lokacije od prirodnog značaja, to ih dodatno motiviše da i oni požele da sledeći put učestvuju u nekoj od akcija. Ako neko ipak ne razume poentu svega ovoga, mi ga kroz stručna objašnjenja uputimo u ciljeve i motiv našeg rada i onda se u najčešćem slucaju predomisle. Motivacija za naše akcije je i generalno dobro druženje, upoznavanje novih ljudi i nova stečena znanja iz prakse koja se ne mogu pročitati u knjizi“, tvrdi.

Iako možda nije u pitanju ogroman broj ljudi koji učestvuje, svako ko je tu čini dosta za prirodu. „Ove akcije su od velikog značaja za životnu sredinu, kako u povećanju broja stabala, smanjenju emisije CO2 i povećanju koncentracije O2, tako i u obnavljanju zemljišta na kom se sadi. Takođe, doprinosi podizanju svesti stanovništva i budućih generacija“, zaključuje Marjanović.

Naslovna fotografija: Ron Lach / Pexels

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

ZOOMER ocenjuje: Letnje pesme p1 / retro edition

Atlero i plaža, brigama sabotaža… ovo leto neće trajati večno kao u pesmi Marije Mikić, ali neke pesme o najlepšem godišnjem dobu...

Deset TOP serija koje donosi avgust, p2

Igra prestola dobija prequel, a Stiv Karel glumi terapeuta kojeg drži u zatočeništvu serijski ubica. Ejmi Čarls sa BBC-a navodi šta ne...

Samo za nostalgičare! „Milioner” se vraća, a evo koji su još formati obeležili odrastanje „milenijalaca”

OK, Zoomeri, koliko je vas „ukačilo" Zeku Milionera?! Nakon „Survivora", Nova je odlučila da još jedan format koji je obeležio odrastanje milenijalaca...

Mladi u Srbiji najviše distancirani prema Albancima

Najveću socijalnu distancu mladi u Srbiji pokazuju prema Albancima, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još