liti kako mi se u prvih 24h u Londonu dopao samo goli rijaliti
Juče sam sleteo u London i uz dosta drugih stvari koje su bile neprijatno iznenađenje skontao da ne mogu nigde da utaknem kompjuter. Ne bi Britanci bili Britanci kad ne bi izmislili nešto da se razlikuju od ostatka sveta, setimo se samo kako i gde voze.
Elem, da bi utaknuo evropske uređaje u struju treba ti adapter koji je oko 30e (zavisi ko ti menja pare jer imaju sumanuti kurs) i to ako nađeš negde da ti prodaju keš jer je skoro svuda card only.
Prvi u BGu koristim kartice i šizim kad ih negde ne primaju, ali ovo je potpuno druga dimenzija idiotizma.
Elem u fazonu sam – ne dam, radiću sve sa telefona i ćao. Ali i baterija prazna, a punjenje usb-om sporo. Kul, ajde da gledam TV dok se puni. Pustim E4 jer vidim idu Big Bang Theory, Rick and Morty i Brooklyn 99 – realno to bi mi bio izbor i da sam na kompu. Naravno zaspim i probudim se uz – pornić.
Nije bukvalno pornić, ali na javnom kanalu, kanalu 4, potpuno necenzurisana golotinja. Neki opskurni rijaliti, guglam „Naked atraction“, gde jedan lik bira između nekih potpuno golih žena koje se lagano otkrivaju od stopala do glave iz kruga u krug nakon što jednu izbaci. Neki sistem dizanja zavese u Zvezdama Granda. Lik naravno obučen. Taman sam bio u fazonu evo opet neko mizogeno i seksističko dejting sranje ko onaj naš mučeni rijaliti u kom se posvađaše Maja Nikolić i Vuk Mob oko toga čija je pesma „Apoteka“. Kad ono, u zadnjoj rundi skinuše i njega! Najs, rodna ravnopravnost!
No ta epizoda je manje važna, pričalo se tu sve o body positivity fazonu i bili su ti različiti tipovo tela, ne kažem da je takvo eksplicitno javno eksponiranje dobar način (da li sam pomenuo da je potpuno bez cenzure i svaki deo tela, uključujući genitalije, zumiran?!), ali poruke su okej.
No iznenađenje dolazi u narednoj epizodi. Dolazi devojka i taman sam bio u fazonu – opa, sad će muškarci biti meso za promenu, ona reče da je NON BINARY! Mislila je da je trans i živela neko vreme kao muško, ali je shvatila da se tako ne oseća i da je zapravo nebinarna i PANSEKSUALNA. JBT u jednoj rečenici dve reči koje nikad nećete čuti u srpskim medijima. To kod nas ne postoji. Onda je pomenula i da je uvek izlazila sa cis osobama i da želi da upozna nekog sličnog sebi. I u šest ljudi koje je dobila u izboru, bilo je nebinarnih osoba, trans ljudi u tranziciji ili ne, cis ljudi… kod nas trans ljudi ne postoje, ovde su im genitalije na televiziji. Opet, da li je to dobra reprezentacija, da li fetišizacija, senzacionalizam jeste svakako… ima tu mnogo problema, ali je razgovor koji se vodio pravo osveženje. Deljenje iskustva, uz to jasno objašnjavanje svakog pojma – cis, trans, non binary, pansexual… etc. Zajedno sa grafikom, videom i animacijama koji teorijski bolje definišu i objašnjavaju pojmove, iako ih je i učesnica vrlo jasno, prizemno objasnila tako da svako razume.
Moram priznati da se godinama trudim da sve ispratim i shvatim, ali uprkos tome – bolje sam razumeo nju nego većinu naših aktivista koji su mi citirali definicije i posle razgovorao me je čekalo ozbiljno guglanje.
Goli, opskurni i potpuno treš rijaliti koji ne bi trebalo po konceptu nikad da se emituje ispao je više obrazovni program od većine kulturnih stvari koje sam ukačio na RTSu. A program je ispod Pinkovog nivoa. Odnosno program je ko ono što kažu Mitrović i Marić „pa ima i u Britaniji, njihov je format“, a onda uspeju da budu vulgarniji i odvratniji iako im niko ne mlatara necenzurisanim zumiranim penisom po ekranu.
Znači, ipak može. Do nas je.
Naslovna fotografija: printcsreen emisije
