Jugoslovenstvo je bunt!

Srećan Dan republike Zumeri!
Dan zemlje koje više nema, koja je nestala pre nego što se većina vas rodila, ali dan koji neki od nas slave kao slavu, a neki tada kite jelku. Jer danas biti Jugosloven jeste biti kontra svega što nas uče i svega što nam nameću. Pre svega, biti protiv kapitalističkog sistema i neokolonijalizma, ne zato što time braniš otadžbinu, već zato što taj sistem, jednostavno, ne treba da postoji.

Povodom ovog velikog datuma razgovarao sam sa mladim Jugoslovenima i onima koji se tako osećaju o tome šta je Jugoslavija. I dobio jasan odgovor – Jugoslavija je bunt!

„Jugoslovenstvo je moj bunt prema diskriminaciji, nacizmu, nacionalizmu, kapitalizmu, neokolonijalizmu. Bunt prema nedostatku ekonomske sigurnosti, strahu od gubitka posla i uslova za egzistenciju. Bunt prema tome što mladi masovno beže iz zemlje, što ne mogu da obezbede sebi stan. Bunt prema zagađenom vazduhu, zagađenim rekama, zagađenim umovima. Bunt prema svemu lošem što nas je snašlo u proteklih 30 godina”, objašnjava Bojan Cvetanović, koji na svojim grudima ima istetovirano “Made in Yugoslavia”. Vrednosti koje su njemu važne, koje je naučio i prenosi, najbolje oslikava upravo ova zemlja koju su, kako kaže, mučki ubili i pre nego što je uspeo da je iskusi, iako je u njoj rođen.

„Jugoslavija nas uči jednakosti i solidarnosti. Uči nas da poštujemo ono što smo mukotrpnim radom izgradili. Uči nas da cenimo i ne prodajemo naša prirodna bogatstva. Uči nas da ljude delimo na dobre i loše, a ne po tome kog su pola, roda, koje su nacionalne pripadnosti, veroispovesti, seksualne orijentacije”, tvrdi Bojan.

I za moje druge sagovornike, jugoslovenstvo je pre svega sistem vrednosti i politički stav, a njene tekovine su ono što nam danas manjka – antifašizam i radničko zajedništvo.

„Jugoslavija je zemlja nastala na tekovinama narodnooslobodilačke borbe, na antifašizmu i prkosu, izgrađena rukama radnika i radnica. Zemlja koja je školovala, lečila i gradila, koja je omogućila da moje prababe i pradede, dede i babe, dolaze sa raznih strana, školuju se, rade, zaljubljuju i osnivaju porodice, da žive dostojanstvenim životom koji podrazumeva krov nad glavom, siguran posao, rezedo stojadina i more. Ne mogu da budem ništa drugo nego Jugoslovenka, ni po poreklu ni po vrednostima”, kaže Jana Šarić, kojoj „jugo” stoji u nazivu i Instagram profila, isto kao i meni. Iste su nam i vrednosti.

Jugoslavija je zemlja nastala na tekovinama narodnooslobodilačke borbe, na antifašizmu i prkosu, izgrađena rukama radnika i radnica. Zemlja koja je školovala, lečila i gradila, koja je omogućila da moje prababe i pradede, dede i babe, dolaze sa raznih strana, školuju se, rade, zaljubljuju i osnivaju porodice, da žive dostojanstvenim životom koji podrazumeva krov nad glavom, siguran posao, rezedo stojadina i more. Ne mogu da budem ništa drugo nego Jugoslovenka, ni po poreklu ni po vrednostima

Jana Šarić

Identičan stav iznosi i Ilija Tošić, nama blizak po tome što takođe sadrži prefiks jugo” u svom profilu.

„Biti Jugosloven danas je za mene više od osećaja identiteta, to je pre svega politički stav. Stav kojim se priznaje da je socijalistička Jugoslavija omogućila ljudima najbolje decenije života od kako postoji civilizacija na ovim prostorima. To je stav kojim se priznaje da je ideja bratstva i jedinstva bila jedina zdrava osnova suživota i jedina brana nacionalizmima i mržnji”, kaže Ilija. On je za razliku od Bojana, ili mene, rođen kao Srbin, u već okrnjenoj Jugoslaviji, ali se identifikuje sa jugoslovenstvom.

„Jugosloven u Srbiji je onaj koji štrči, koji se ne uklapa u vladajuće narative nacionalizma, koji ne pristaje na kapitalističko izrabljivanje, na tlačenje slabijih, onaj kome vrednosti nisu nacionalni porazi i patnje, već trenuci pobede i pravde i svetske slave! Onaj koji je danas i uz radnike iz Vijetnama i uz seljake iz Jadra”, zaključuje Ilija. Ne znam mogu li se više složiti i da li i ovde treba da podvučemo opet koliko je cela priča oko Rio Tinta i Linglonga stvar kapitalizma kao ekonomskog sistema, a ne nacionalno pitanje. Stvar je sistemska, pre svega.

Jugoslovenstvo je moj bunt prema diskriminaciji, nacizmu, nacionalizmu, kapitalizmu, neokolonijalizmu. Bunt prema nedostatku ekonomske sigurnosti, strahu od gubitka posla i uslova za egzistenciju. Bunt prema tome što mladi masovno beže iz zemlje, što ne mogu da obezbede sebi stan. Bunt prema zagađenom vazduhu, zagađenim rekama, zagađenim umovima. Bunt prema svemu lošem što nas je snašlo u proteklih 30 godina

Bojan Cvetanović

U Jugoslaviji bratstvo i sestrinstvo nije bilo samo floskula.

„Bratstvo, sestrinstvo i jedinstvo su za mene sinonimi za Jugoslaviju – zemlju koja je imala potencijal da bude najbolja zemlja na svetu! Drago mi je što sam rođen u Jugoslaviji, iako se tada zvala SRJ i već je bila u raspadu usled ratova kojima je jedini cilj bio privatizacija društvenog vlasništva i profitiranje malog broja elita, pa makar cena za to bila etničko čišćenje i genocid”, kaže mi Marko koji se identifikuje kao Jugosloven jer taj identitet najbolje oslikava njegova uverenja.

„Prvo, smatram da je pojam nacije (koji je, kao što znamo, potpuno izmišljen i relativan) besmislen, i ne identifikujem se ni sa jednom nacijom koja trenutno postoji, i ježim se što u pasošu mora da mi stoji nacionalnost, te se iz protesta identifikujem sa zemljom koja više ne postoji. Drugi razlog jeste odavanje omaža jednoj zemlji koja je težila ukidanju klasnog društva, pa i ukidanju nacija, i koja se deklarisala kao komunistička zemlja – a za mene je komunizam najvažniji ideal kome jedno društvo može da teži”, objašnjava Marko svoje pobude. „Trudim se da se u svom životu ponašam kao Jugosloven, što znači da negujem vrednosti antifašizma, i da verujem da svako biće zaslužuje sve što mu je potrebno za dostojanstven život, a da zauzvrat treba da doprinese društvu i blagostanju drugih onoliko koliko je u mogućnosti”, dodaje Marko.

Važno je ne pomešati jugoslovenstvo i jugonostalgiju. Ne radi se toliko o nostalgiji za određenom zemljom, radi se o nostalgiji za sistemom vrednosti koji više ne postoji. To jasno ističe i Sonja Sajzor.

„Mislim da sam ja samo nostalgična za vremenom kada su antifašizam, bratstvo/sestrinstvo i solidarnost smatrani pozitivnom vrednošću. Država nam se raspala u ratovima, posledice osećamo i dan danas. Više puta sam putovala i nastupala po regionu i mrzela sam to što sam morala da se pravim da sam stranac koji priča engleski, jer sam se plašila za svoju bezbednost ako progovorim ekavicom i ako shvate da sam Srpkinja. Kako da ne budem nostalgična za vremenom kada smo bili sestre i braća/drugarice i drugovi? Takođe, kao neko ko se neironicno deklariše kao komunistkinja, i ko duboko presire kapitalizam, naravno da mi nedostaje vreme pre nego što su nas inflacije ubile u pojam, pre nego što su firme privatizovane i pre nego što su investitori podigli cene kvadratnog metra. A takođe, kao umetnica, patim i od one umetničke nostalgije za starim hitovima Gabi Novak i starim filmovima Milene Dravić”, kaže Sonja.

Mislim da sam ja samo nostalgična za vremenom kada su antifašizam, bratstvo/sestrinstvo i solidarnost smatrani pozitivnom vrednošću.

Sonja Sajzor

Pored ovih vrednosti, postoji i doza solidarnosti ka izgubljenim simbolima jednog lepšeg vremena.

„Letos sam kratko živela na Karaburmi i išla sam peške sa psom do grada (jer je pas preveliki za autobus) i pronašla sam sebe kako uživam prolazeći kroz Bulevar Despota Stefana i gledajući zanatske radnje: krojač, obućar, ČASOVNICAR… U Gavrila Principa ima radnja BOMBONDŽIJA. Postoji nešto što prosto učini da se osetjm srećnom kada vidim male zanatske radnje koje nose dah nekog vremena koje je prošlo i koje stoje kao kontrast današnjem konzumerizmu, na primer, tržnih centara. Zvučaće kao veliki kliše, ali mislim da sam samo nostalgična za vremenima kada je bilo bolje”, zaključuje Sonja čiji je alterego dreg kraljica Gospođa Pereca, udarnica, komunistkinja i Jugoslovenka koja se suprotstavlja okupatorskim vojskama.

Gospođa Pereca / Foto: Igor Međinca

Još jedna dreg kraljica, nova na sceni, u svojim performansima koristi simbole jugoslovenstva.

„Ono što je Jugoslaviji dugi niz godina uspevalo jeste ideja bratstva i jedinstva koja je ujedinila više od 23 000 000 ljudi, a ja je neretko u svom dregu koristim kako bih inspirisala i osnažila prvenstveno svoju zajednicu. Ja sam produkt svega što se nalazi duboko u svakom različitom Slovenu i Slovenki – od pravoslavlja, preko komunizma i socijalizma, do katolicizma, islama, patriotizma i LGBTQ+ identiteta”, objašnjava Novoslovenka svoju dreg personu.

Za Novoslovenku, sve što je bilo tradicionalno okrenuto je strejt ljudima, zbog čega ona svesno i namerno koristi tu simboliku i otvara vrata LGBTQ+ ljudima da se sa njom poistovete.

„Kao neko ko se bavi kvir umetnošću, smatram da je LGBTQ+ ljudima na prostorima bivše Jugoslavije prvobitni nagon da se ne poistovećuju, čak i stide, svog nacionalnog identiteta i porekla. Sve tradicije, mitovi, pesme, dela književnosti, slike, muzika, obredi i religiozni elementi su eksplicitno okrenuti ka heteroseksualnim ljudima. Pritom, kada se na sve to dolije i sloj notorne političke klime ovih prostora, rezultat je potiskivanje, odbacivanje i/ili zgražavanje nad svime što nas genetski povezuje za ovo podneblje”, kaže ova mlada dreg kraljica koja spaja nespojivo.

„Novoslovenkom spajam dva, naizgled nespojiva, sveta u jedan i bivam majka svim kvir ljudima koji ne znaju ili ne umeju da iskažu ljubav prema svojoj domovini, tradiciji, kulturi i umetnosti zbog gorenavedenih barijera. Naše kulturno nasleđe je veoma raskošno i puno inspiracije koju je zaista žalosno odbaciti i zaboraviti”, zaključuje Novoslovenka.

Novoslovenka / dizajn fotografije: Vladimir Pavlović

I ovaj kulturološki uticaj je nešto što nikad neće izbledeti, čak i kad sama država više ne postoji.

„Jugoslavija je bila zemlja u kojoj su ljudi verovali u svetliju budućnost. Zemlja samoupravnog socijalizma u kojoj su radnici bili poštovani, a ne tretirani kao roblje. Iako ta zdrava država više ne postoji, Jugoslavija postoji kao kulturna celina i to je nešto što nikada neće uspeti da unište, ma koliko god se trudili. Previše smo slični, da ne kažem isti”, lepo ovu priču oslikava Bojan,

Ne bih imao šta više da dodam.

Drugarice i drugovi, srećan praznik!
Smrt fašizmu, sloboda narodu!

Cover photo: Ryan Tattooer / @ryan_misfit

Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Radna eksploatacija se još uvek retko prijavljuje

Na regionalnoj konferenciji „Borba protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u Evropi: standardi, realnost i nove strategije delovanja” koja je počela...

Ne davimo Beograd menja ime i postaje stranka

Pokret Ne davimo Beograd prerasta u partiju, širi se na celu Srbiju i menja ime - odluka je sa šeste skupštine ovog...

Prva žena premijer u Italiji? I to desničarka

Trend da najveće političke uspehe žene u politici osvajaju u desničarskim partijama nastavlja se i u Italiji. Nakon Francuske i Velike Britanije,...

Na Međunarodni dan mira: Putin objavio mobilizaciju u Rusiji

Dana 21. septembra 2022. godine, na Međunarodni dan mira, predsednik Rusije Vladimir Putin objavio je delimičnu mobilizaciju u Ruskoj Federaciji. Kako je...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još