Jelena Vasiljević: Brnabić je dokaz da je pitanje LGBT+ prava klasno pitanje

Istopolne porodice postoje, one su tu i deo su svakodnevnice svakog od nas. Istopolne parove svuda srećemo, ali ih ne vidimo. Njihova svakodnevnica je u „četiri zida”, a ta četiri zida predivno su dokumentovale autorke izložbe istoimenog naziva, Jelena Vasiljević i Minja Pavlović. Njihova izložba je deo ovogodišnjeg WLW umentičkog festivala u okviru programa EuroPride nedelje, a o tome kakav je stvaran život istopolnih zajednica danas razgovaram sa jednom od autorki Jelenom Vasiljević.

Izložba dokumentuje svakodnevnicu istopolnih parova u Srbiji. Kakva je to svakodnevnica? Šta je ono što su sličnosti, a šta razlike sa svakim „prosečnim“ (cis-het) parom?

Svakodnevica kao i svaka druga, ideš na posao, kupuješ u Maksiju, raspravljate se, izađeš na kafu, odeš u bioskop ili pozorište, vodiš decu u obdanište ili školu, pričaš sa poznanicima o političkoj situaciji, ekonomiji (svi pratimo šta se dešava sa mlekom), ideš na skupštinu stanara, otvaraš temu „House of Dragons” ili „Rings of Power“, šetaš kuče, bukvalno prosečna svakodnevica svakoga od nas. Ma bukvalno sve je isto, samo je jedna razlika – a to je da naši odnosi nisu prepoznati u zakonskom smislu i to je sve.

Vaša izložba je dokaz da ono što se trude da dokažu da ne postoji – zapravo postoji, a to su istopolne porodice. Kako one izgledaju u Srbiji i zašto su nevidljive?

Nema tu razlike, sve porodice su iste, ko-autorka izložbe Minja Pavlović i ja smo imale tu, pa reći ću, privilegiju da nam se vrata svih porodica otvore, da zavirimo u te intimne trenutke i da vidimo da to je to, isto je, razlika je možda samo u tome što mi i dalje osećamo opresiju, što moramo da izlazimo iz naša četiri zida kako bismo dobili ono što nam zapravo pripada, a to je prepoznavanje naših odnosa, podrška, poštovanje, i jednak status.  

Svi se sećamo iz škole početne rečenice Ane Karenjenine kako sve srećne porodice liče jedna na drugu. Šta su specifičnosti istopolnih porodica koje ih čine srećnim okruženjem i koliko one liče jedna na drugu, a koliko su jedinstvene?

Zamalo da i ja citiram Tolstoja u prethodnom odgovoru 🙂
Specifičnosti su predivne, ali ono što je jedna linija koju sam lično videla u svim je nežnost, ta količina nežnosti i pažnje prema toj drugoj osobi preko puta tebe, taj nivo razumevanja za procese kroz koje se prolazi, taj nivo komunikacije o svemu (o pobedama i porazima), iskreno nisam to viđala nigde drugde.  

Iz vašeg iskustva dokumentovanja života „u četiri zida“ – da li postoji razlika između gej i lezbejskih parova? Koji su to specifični izazovi koji ih razlikuju?

Moram da priznam da sam ih, iskreno onoko puna predrasuda, očekivala, ali nema, nisam naišla na ni jednu jedinu stvar koja razlikuje parove. Izazovi naravno da postoje, ali to su standardni izazovi koje imamo svi u svakodnevnom životu. 

Šta je sve „porodica“? Čest je argument da se tako može nazvati samo par koji ima dete, čime se izvan ove kategorije ostavljaju bukvalno svi parovi koji nemaju potomstvo.

A zar ne poludiš iskreno kad čuješ ovo!!!
Koliko postoji jednoroditeljskih porodica, koliko porodica koje žele, a ne mogu da se ostvare u ulozi roditelja, ma između ostalog zašto samo da pominjemo roditeljstvo kao osnov za porodicu. Meni smo porodica moja partnerka, ja i moj pas i šta sad, jesmo mi manje porodica od bilo koje druge? Ono što je meni bilo važno je, ma koliko zvučalo več kao floskula i ma koliko moja primarna (pa i šira) porodica bile ok – da mi sami biramo svoje porodice, ko ih čini i sami gradimo sa osobama oko nas takve odnose, izvan te definicije realno ništa nije važno. 

Izložba je postavljena u prostoru „Miljenko Dereta” u Beogradu

Zašto nekome smeta sreća koja nije u kutiji?

Pa zato što je kutija, kockica, koja ne može ništa izvan onoga što mu/joj je poznato da prihvati (a obično iz neke frke od nepoznatog).

Često čujemo argument da Zakon o istopolnim zajednicama nije potreban jer se sve može rešiti kroz druge zakone. Evo sada imamo jedan vrlo konkretan primer: Premijerka Srbije Ana Brnabić dobiće treći mandat kao „premijerka koja je i LGBT” i u toku svojih mandata živela je u privilegiji istopolne zajednice koju nije obezbedila drugim članovima zajednice. Poslednjih dana se na Tviteru govori o njenom navodnom razvodu. Bilo to istina ili ne, šta bi se dogodilo ako se to zaista desi i da li bi ona imala bilo kakva prava, s obzirom na to da ni njena zajednica nije priznata? Da li nešto, i šta, Brnabić može da izgubi zbog toga što je ova tema nije zanimala?

Po zakonu ne bi imala nikakva prava, e sad pitanje je kako su njih dve to regulisale, da li su imale neke ugovore, sporazume ili slično, tj. da li su koristile te druge zakone koje možeš priručno da koristiš. Ono što na njenom primeru zapravo vidimo je to da je pitanje LGBTIQ+ prava i egzistencije u Srbiji najviše klasno pitanje, i da ne gubiš ništa osim ako nisi u ekipi koja je na rubu egzistencije jer radi u sivoj zoni ili ne može se zaposli zbog stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. 

Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Obeležavanje jubileja 100 godina Duška Radovića

Veliki jubilej 100 godina Duška Radovića biće obeležen u utorak, 29. novembra u 18 časova u Malom pozorištu „Duško Radović“.

Ekonomski tigar u džungli zvanoj EPS

U našoj potrazi za ekonomskim tigrom našli smo se oči u oči s tim gde je zapelo.  Kao...

Seka Aleksić oštro odgovorila na nove paranoje Boška Obradovića

Pokret Dveri i Boško Obradović ponovo su izašli u javnost sa novim neverovantnim teorijama i paranojama, pa tako sada imaju i problem...

Aleksandar Nastevski: Muškarci su ili nesvesni privilegija, ili se trude da ih očuvaju

On je mladi novinar koji je nedavno nagrađen za tekst - o menstrualnom siromaštvu. Em muškarac, em „ženska tema" i to još...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još