Izbori u Evropi – šta dolazi iz Mađarske i Francuske?

Na području Evrope sezona izbora. Iako smo se najviše bavili, i još uvek se bavimo, izborima u Srbiji, u jeku su izbori u još dve zemlje koji itekako mogu imati uticaja na društveno-političku situaciju i kod nas.

Naši susedi sa severa održali su izbore istog dana kad i mi. Ne samo da je datum sličan kao kod nas, već je i situacija slična – pobedu na izborima proglasio je isto veče sam lider vladajuće stranke, Viktor Orban, čija je retorika takođe bila desna i sa naglaskom na protivljenje vojnog mešanja u rat u Ukrajini. Prema Srbiji se politika verovatno neće menjati jer dva su lidera vrlo slični, pa i prijateljski nastrojeni.

Foto: European Western Balkans / printscreen

Ovo će Orbanu biti četvrti uzastopni mandat, a prema podacima Gardijana njegova stranka Fides će ponovo kontrolisati većinu u parlamentu Mađarske, sa 135 od mogućih 199 mesta. 

Mađarska je nakon revolucije 1989. godine izvršila tranziciju u demokratski višepartijski sistem i prešla na uređenje kapitalističkog slobodnog tržišta. Iako je Mađarska članica Evropske Unije od 2004. godine, Orban je pobedio sa kampanjom koja je bila konzervativna, nacionalistička, anti-imigraciona, ali i koja je bila protiv vojnog mešanja u Ukrajini.

Pored parlamentarnih izbora, u nedelju se u Mađarskoj održao i referendum na temu LGBT+ u obrazovanju.

Pitanja koja su se našla na ovom referendumu bila su:

  1. Podržavate li održavanje informativnih događaja o seksualnoj orijentaciji maloletnim licima u javnim obrazovnim ustanovama bez saglasnosti roditelja?
  2. Podržavate li promociju tretmana promene roda za maloletnike?
  3. Podržavate li neograničeno izlaganje maloletnika medijskom sadržaju koji je seksualno eksplicitan i može uticati na njihov razvoj?
  4. Podržavate li prikazivanje medijskog sadržaja za promenu roda maloletnicima?

Dok je ogromna većina važećih glasova bila „NE ” za sva referendumska pitanja, udeo važećih glasova je bio ispod neophodnih 50% da bi se rezultat smatrao validnim kažu iz Blumberga.

Foto: Wikipedia / printscreen

Izbori su u jeku i u Francuskoj. Francuzi će ove godine birati na predsedničkim, ali i parlamentarnim izborima. Predsednički izbori će se održati 10. aprila sa mogućnošću drugog kruga 24. aprila, dok će parlamentarni biti održani 12. i 19. juna.

Foto: Wikipedia / printscreen

Godine 2017. u drugom krugu francuskih predsedničkih izbora našli su se kandidati centra i ekstremne desnice. Emanuel Makron predstavljao je, kao relativno novo lice, centar sa svojom strankom En Marche! , a Marin le Pen bila je predstavnica ekstremne desnice, sa strankom koju je bukvalno nasledila od oca, Front national.

Foto: Wikipedia / printscreen

Prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj 2017. godine bio je održan pod vanrednim stanjem koje je proglašeno nakon napada u Parizu 2015. od strane islamskih terorista.U drugi krug su tada ušli Makron i Le Pen, što je ujedno bio prvi put da je posle 15 godina kandidat, u ovom slučaju kandidatkinja, Nacionalnog fronta ušla u drugi krug – prema podacima AFP-a.

Le Mond je objavio da su procene rezultata drugog kruga pokazale to da je Makron izabran odlučujućom razlikom i da je Le Pen priznala poraz, a njegovu pobedu je zvanično proglasio Ustavni savet.

Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put je, na tribini „Francuski izbori 2022 ” koju je organizovao Centar za demokratska istraživanja, objasnio kako se u Francuskoj pojavila vrsta istočnoevropskog fenomena u kojem se postavljaju pitanja koja više odgovaraju desnici, ali je i uporedio trenutnu situaciju u toj zemlji sa situacijom u Češkoj u kojoj već postoji razočarenje građana u levicu.

Da li će ove godine pobediti kandidat centra, desnice ili levice – ostaje nam da vidimo, jer ove godine imaju 12 predsedničkih kandidata, od kojih se već povuklo dvoje. To koji će kandidat ili kandidatkinja pobediti, može značiti i promenu u politici ka Srbiji.

Naslovna fotografija: Matt Hardy / Pexels

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Marko Obradović: Ljubav kao imidž, samo da se vidi

Muzika mu nije bila želja iz detinjstva, iako su početni koraci vodili ka samoj. Koji su mu ciljevi sada, kakvi su planovi...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još