Intervju sa Markom Arielom: Srbija nije modno razvijena zemlja

Kreativan i osvešćen, reči su kojima bih opisala svog današnjeg sagovornika. Marko Marosiuk, svima nam poznatiji kao Marko Ariel, rođen je u Subotici, srednju školu za dizajn završio je u Novom Sadu, a diplomirao na Akademiji Lepih Umetnosti 2010. godine. Još od svoje diplomske revije “Sorta Fairytale”, koja je privukla mnogo pažnje, Marko nastavlja da inspiriše i postavlja standarde svojim bajkovitim kreacijama.

Za sebe kaže da ga umetnost oduvek interesuje, a da je zahvalan svojim roditeljima što su ga, kao četvorogodišnjaka poslali u školu crtanja i baki i mami koje su šile “kreacije za Barbike” koje je on, kao dečak, osmišljavao.

Marko kaže da je shvatio da stvarni svet nije za njega, te se opredelio da živi u svom svetu. U svojoj bajci, kao što nam i govori njegov nadimak. On diše za umetnost, te ističe da ga posao kostimografa u pozorištu, najviše inspiriše.

Marko se uspešno bavi i ilustracijom, gde do izraza dolazi njegov talenat za crtanje.

Voli Hari Potera, knjige Stivena Kinga, seriju Vil I Grejs, JLO, Britni Spirs i Šarliz Teron.

Ono po čemu naša generacija Zoomera najviše prepoznaje Marka jesu i njegovi Instagram storiji koji obiluju britkim i duhovitim recenzijama serija, knjiga, stilova oblačenja svetski poznatih zvezda, preporukama pesama, albuma i širenjem pozitivne energije. Navodi da mu, pogotovo u ovim vremenima, prija ta razmena energije i komunikacija sa publikom.

Ti si, kao veoma mlad počeo da se baviš ovim poslom. Moda se od tada promenila, proces njene tranzicije je konstantan. Šta je, po tvom mišljenju, evergreen a koju modu ne želiš više nikad da vidiš?

Verujem da nisam još toliko star da se moda baš drastično promenila. Mislim da i kada sam ja krenuo da se bavim dizajnom odeće i sada važi isto pravilo a to je da je u osnovi sve ok. Tačno je da i sada, kao i svake sezone postoji nešto što se diktira kao trend, ali hvala bogu ni sada, ni kad sam ja počinjao, nisu svi slepo pratili trendove. Danas imamo jezivi comeback devedesetih, koji mi je lično, blago je reći, odvratan, ali i dalje viđam ljude koji se oblače inspirisani modom osamdesetih, ili pak pedesetih, ili nažalost ljude čija odeća ne govori ništa osim da žele da im bude udobno. Sve je u trendu i sve je ok, od gospode u odelima, do dama u helankama, do oversize dzempera i pantalona, retro stila, metala, bezličnih trenerki, sve se nosi, i sve je dozvoljeno. Pretpostavljam da je evergrin lepo skrojeno odelo i lepa haljina, a ono što nikad ne bih hteo da vidim je dizelaška moda 90tih, a nažalost viđam je prečesto. Takođe mi je lično odvratna ova oversize aseksualna moda na ženama.

  • Ko te, od poznatih ličnosti i modnih dizajnera najviše inspiriše? Koji brend bi zakopao tri metra ispod zemlje?

Od novijih poznatih dizajnera najviše cenim Iris Van Herpen pošto su joj kolekcije divne, interesantne, bajkovite, drugačije, futurističke, interesantne u formi i tehnici. A što se tiče koga bih zakopao, krenuo bih od Marie Gracie koja sistematično upropaštava kuću Dior. Ne bih je baš zakopao nego bih joj dao da radi u npr. Benetonu.

  • Tvoje ilustracije su naišle na veliki odjek i repostovali su ih Moschino, Naomi Campbell, Jon Kortajarena, Mert Alas. Kako si se osetio u tim trenucima i koliko ti je bitno što su tvoje ilustracije prepoznate u svetu?

Jako sam bio srećan što su poznati ljudi, ljudi kojima se divim i čiji rad pratim šerovali moje ilustracije. Najviše sam svakako bio oduševljen kada me je šerovala Naomi Campbell, pošto nju crtam od srednje škole i zapravo sam učio da crtam ljudsku figuru po njenim fotografijama. Takođe sam bio presrećan kad mi je Kylie Minogue lupila like i stavila komentar ispod fan arta. Ilustracija me jako opušta i bavim se njom uglavnom kao hobi ali bih voleo da se posvetim tome i profesionalnije!

  • Publiku si osvojio oštrim kritikama i komentarima stranih serija, filmova, romana. Šta je ono što delo mora da poseduje kako bi bilo kvalitetno?

Moji komentari kroz storije na Instagramu koji su ljudima zanimljivi su uvek pomalo šala, pomalo samo moje mišljenje i trudim se da nikad ne budem pretenciozan, tako da ne bih voleo da baš ja određujem šta je to što neko delo čini kvalitetnim. Mogu samo da kažem šta se meni dopada, a dopada mi se sve ono što mi probudi emociju i podstakne na razmišljanje.

  • Koji film, knjiga i pesma bi opisali ovu 2020. godinu?

Ne gledam apokaliptične filmove ali pretpostavljam kako bi neki iz tog žanra najbolje opisao ovu godinu. Što se muzike tiče, na pamet mi pada pesma Britney Spears Till the world ends. Mada je ta pesma vesela, tako da se baš i ne uklapa. A od knjiga nešto od Stivena Kinga pošto on voli da obrađuje temu šta se dešava sa ljudima kada se neko zlo uvuče.

  • Naveo si da ti je posao kostimografa veoma drag i inspirativan.  Kako izgleda tvoj kreativni proces? Koliko su ti bitni rediteljski zahtevi ali i tvoja sloboda?

Zaista volim taj posao jer je jako dinamičan i stalno sam okružen talentovanim i kreativnim ljudima, i najviše mi se dopada kako svi zapravo radimo za isti cilj, a to je da predstava bude uspešna i kvalitetna, svi doprinosimo svojim talentima, radom i trudom. Naravno da je reditelj kapetan broda i da je njegova vizija ono što sve pokreće, ali volim kada mi u okviru onog što je on zamislio za komad, da odrešene ruke, da ja kao kostimograf uradim kostim onako kako ja želim i na taj način dam svoj doprinos celom projektu.

  • Rekao si da je ono što često fali dizajnerima u Srbiji obrazovanje i da često imaju samo srednju školu i dobru volju. A šta je ono što nedostaje mladima u našoj zemlji generalno?

Ne sećam se da sam rekao da su završili samo srednju školu, jer zaista ne znam ko je šta završio, ali verovatno jesam rekao kako se dizajnom u Srbiji bavi svako, i ko jeste školovan za to i ko nije, zato što je to istina. Zaista svako ko ima para i volje da sašije neku kolekciju i to fotka i stavi na drustvene mreže može da se nazove dizajnerom. Srbija nije modno razvijena zemlja, i ne postoji nikakva kritička misao ili neki kriterijum, tako da sve može da prođe. A što se mladih ljudi generalno tiče, baš često razmisljam kako su nove generacije mnogo hrabrije i smelije i kako mnogo više „gaze“ tako da mislim da im zapravo ne fali ništa. Hrabrost ismelost su jedne od glavnih osobina za uspeh, tako da samo napred!

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Marko Obradović: Ljubav kao imidž, samo da se vidi

Muzika mu nije bila želja iz detinjstva, iako su početni koraci vodili ka samoj. Koji su mu ciljevi sada, kakvi su planovi...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još