Intervju sa Maple things: zašto ne napravim da mi život bude realnost u koju želim da se vraćam

Svima nam je poznat osećaj skrolovanja instagrama i slučajnog pronalaženja profila koji nas zaintrigira i na kom provedemo i do nekoliko sati. Jedan od upravo takvih momenata se desio kada sam otkrila profil maple.things iza kog stoji Javorka Đurić.

Javorka Đurić aka maple things

Njene ilustracije predstavljaju realnost u kojoj živimo. Njeni ljudi su bez lica, često obojeni mračnom paletom boja, ali iz njih izbija ljudskost i empatija. Kratka rečenica koja je napisana na fotografiji samo dopunjuje osećaj naše apsolutne identifikacije, te ni ne čudi veliki broj pratilaca mlade ilustratorke.

O svom imenu kaže da su je ljudi često zvali “Mejpl” (javor na engleskom) a da je ovo profil na kom konačno može da postavlja “Javorkine stvari”.

Za sebe kaže da oduvek voli da crta: u osnovnoj školi je bila oduševljena pravilima crtanja portreta i korelacijom matematike i postizanja simetrije u crtanju. Shodno tome, ni ne čudi što je moja sagovornica završila Fakultet organizacionih nauka, ali navodi da je napustila svoj dotadašnji posao prošle godine i u potpunosti se posvetila svojoj ljubavi – ilustraciji.

Ističe da joj ilustraicija najbliskiji način interpretacije realnosti.

  • Kako je nastao Maple things?

Maple things u trenutnom formatu nastao je u martu ove godine kao moj odgovor na prinudnu izolaciju. Bila mi je simpatična ideja da ostavljam sebi poruke na tim ilustracijama kao neki podsetnik na to kakav osećaj mi u tom trenutku izazivaju ili koji osećaj ih je stvorio. Učim digitalnu ilustraciju godinu dana i profil mi predstavlja i  vežbanku koju i drugi ljudi prelistavaju. Vežbanku za ilustraciju i komunikaciju.

  • Kada govorimo o tvojim počecima, ranije si ilustrovala kadrove iz filmova. Koliko je za tebe bitna filmska umetnost i da li je kinematografija nešto što te je podsticalo da i ti stvaraš?

Obožavam filmove a to sam zapravo kasno shvatila, tek negde u kasnim tinejdžerskim danima kada mi je drug otkrio korejsku kinematografiju i kada sam shvatila da je to možda i oblik umetnosti koji me najviše uzbuđuje – pokretna slika. Ništa ne može da me obraduje kao kada otkrijem dobar film ili kad dobijem preporuku od nekoga kome verujem. Imam fobiju od loših filmova. Mnoge filmove i scene ću zauvek nositi sa sobom i razmišljati o njima, a mislim da sam zbog njih umnogome ovo što sam danas kao osoba, da su me naučili empatiji, prisutnosti, estetici, etici i ko zna čemu još i zauvek ću zavideti rediteljima i rediteljkama i njihovom talentu. Verovatno su moje ilustracije moj close enough pokušaj imitiranja filma i atmosfere u njima.

  • Kada govorimo o idejama koje te inspirišu, navela si da ti je, pored zaljubljenosti i pojma “veze”, tema socijalne anksioznosti veoma bliska i važna, a uz to predstavlja problem sa kojim se bori veliki broj ljudi. Koliko ti je važno što ljudi na tvom profilu mogu da shvate da saosećaš sa njima i da je to sa čim se suočavaju, potpuno normalno?

Za mnoge ilustracije koje sam postavila, mogla sam da pretpostavim da će se ljudi pronaći, ali takođe, za mnoge od njih nisam imala pojma i bila sam ubeđena da sam u nekim stvarima prilično usamljena jer sam se tako osećala u “stvarnom životu”. Kako mi je jedna moja bivša koleginica rekla: “Ti si tako… neprilagođena.” A sad vidim da su mnogi možda isto tako “neprilagođeni” i osećaju se izgubljeno i plaše se svega i brinu o racionalnom i iracionalnom i nekad ih samosvest sputava u normalnom funkcionisanju i boje se odbacivanja ako progovore o čudnim stvarima koje osećaju i misle da nisu dovoljni i da im sigurno fali neka dimenzija koju nekad glume da imaju a nekad samo ostanu kod kuće jer nemaju snage da glume. Ja sve to osećam i poruke koje mi šalju ljudi (uglavnom predivne devojke koje mi uvek pišu sa nežnošću) mi previše znače i onda pomislim kako bih u njihovom okruženju bila prilagođena, za promenu.

zašto ne napravim da mi život bude realnost u koju želim da se vraćam
  • Ova ilustracija i opis ispod nje su u meni izazvali najviše razmišljanja, možda zato što i sama često bežim iz realnosti u svet filma i pozorišta. Koje se sve dubine kriju iza nje i šta je tvoj beg od stvarnosti?

Ta ilustracija je nastala nakon izleta na Staroj planini, iz gradske izolacije otišli smo u izolaciju planine. Priroda je najdraže utočište i prirodi je uvek svejedno i postoji bez obzira na sve i nema mišljenje o meni. To je stvarno moj najdraži beg i stalna potreba. Verovatno je to kliše u današnjem načinu života, želja da pobegneš u prirodu zauvek i odbaciš sve što trenutno živimo: konzumerizam, karijerizam i ambiciju, malograđanstvo i ignoranciju ljudi, ali ja želim da mi se trajni beg desi što pre jer mi grad više ne prija nikako. Verovatno bih u prirodi posle nekog vremena shvatila da možda ultimativno hoću da pobegnem od sebe.

  • Koliko ti je zahtevno i uzbudljivo da praviš specijalne radove za druge, da li im tražiš i pozadinu priče kako bi se što više udubila i osetila njihov “svet”?

Mnogo volim tuđe priče i da razmišljam o tome koliko je do sada tu bilo ilustrovano različitih odnosa: sestrinskih, partnerskih, roditeljskih, prijateljskih… ljudi o kojima ništa ne znam i koji postoje paralelno i vole se mnogo i brinu jedni o drugima i žele da obraduju, a šta bismo da nema tih ljudi koji neguju odnose, svet bi bio mnogo tužniji. Uvek želim da čujem kakvu atmosferu žele na svojoj ilustraciji, i onda mi ljudi kažu onoliko koliko žele da znam o njima i to mi je prelepo i dovoljno.

  • Pandemija je uticala na sve nas, međuljudske odnose ali i mentalno zdravlje. Kako je pandemija uticala na tvoje stvaralaštvo?  Da li misliš da je publika doživela višu stopu poistovećivanja sa tonom i porukom tvojih radova?

Ja sam kratko imala profil pre nego što se desila pandemija, ali sam onda doživela blagi slom tada u martu i počela ispočetka sve, tako da je ovaj profil zapravo nastao sa pandemijom i samo za pandemiju i zna. Mislim da su neki ljudi u ovoj godini prvi put osetili neke strahove, nekima su se pojačali već postojeći, a neki ceo život to žive. Svakako nije baš najprirodnija situacija, sve što osećamo je intenzivirano i čini mi se da je počelo da se govori više o mentalnom zdravlju pa su ljudi verovatno osvestili neke svoje osećaje, uz to su još više na internetu i mislim da je sve to uticalo na možda veće pronalaženje i poistovećivanje sa mislima koje delim.

  • Da sada možeš da nacrtaš svoja osećanja i misli, šta bi nam nacrtala?

Kako sedim sama u mraku sa telefonom u ruci i kucam ove odgovore i razmišljam kako sve ostavljam za poslednji trenutak.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Marko Obradović: Ljubav kao imidž, samo da se vidi

Muzika mu nije bila želja iz detinjstva, iako su početni koraci vodili ka samoj. Koji su mu ciljevi sada, kakvi su planovi...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još