Govor mržnje na temu roda dominantan u srpskim medijima

Najviše govora mržnje u srpskim medijima u prethodnom periodu odnosilo na temu rodne pripadnosti, rezultat je istraživanja Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan. Čak 27,1% svih prijavljenih slučajeva je u domenu roda, a zatim slede etnička pripadnost (25%) i seksualna orjentacija (14,6%). Nakon toga slede ispadi protiv migranata i izbeglica, političkih oponenata, religijski ispad i na koncu protiv novinara.

Rezultati su prikazani na panelu „Medijska reprezentacija LGBTQ+ zajednice na Zapadnom Balkanu“, koji je Institut održao u okviru ovogodišnjeg EuroPride-a.

Na panelu je naglašeno da srpske medije često obeležava naglašen mizogini govor i okrutnost prema žrtvama koje se osuđuju umesto nasilnika, te da se i dalje oseća netrpeljivost prema susednim zemljama, naročito Bosni i Albaniji.

Opšti utisak je i da LGBTQ+ zajednica nema prostor u mejnstrim medijima, a i ako ga dobije, onda je u negativnom kontekstu da bi se dodatno stigmatizovala. Mediji ne odustaju od toga da prostor daju homofobnim političarima koji onda to koriste kao platformu za dalje podizanje zida mržnje između LGBTQ+ zajednice i „drugih”, koji se stalno ističu kao neka „protivnička strana”. Istraživanje pokazuje da u građenju takve klime mediji učestvuju sa 25,2 %, a političari sa 24%.

Marija Jovanović iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan, istakla je da su pogrešni i nadasve štetni narativi koje mediji plasiraju, a koji se potom snažno reflektuju u svim porama javnog života, mogući zato što naši mediji nisu potpuno slobodni. Zbog tog manjka slobode, nije dobro ni medijsko predstavljanje različitosti: seksualne, rodne, etničke, svake druge. O manjinama javnost čuje samo kroz kliktabilne vesti, odnosno vesti koje ih predstavljaju kao negativce, osobe koje nisu poželjne u „pristojnom društvu”. Sve to odlična je platforma za govor mržnje, da se neko, kako kome odgovara, diskredituje politički ili ljudski.

Jovanović je istakla da LGBTQ+ zajednica naizgled malo veći prostor u našim medijima dobija samo kad se pokrene neka inicijativa za priznanje te zajednice, ili, kao što je to slučaj u ova dva poslednja meseca, kada je krenula priča o EuroPride-u. „Sve bi bilo mnogo bolje kada se o LGBTQ+ zajednici ne bi izveštavalo kao o incidentnoj grupi koja smeta drugim ljudima“, smatra Jovanović i dodaje da je jedna od ključnih grešaka koju mediji prave u prezentovanju LGBTQ+ tema insistiranje na bipolarizaciji.

Naime, kada se govori o LGBTQ+ temama mediji uvek pozivaju ljude iz dva tabora trudeći se da zadovolje – i time insistiraju na – dve strane. Neko iz LGBTQ+ sektora uvek mora da govori protiv nekog ko je najčešće naglašeni predstavnik „porodičnih vrednosti” – a one se, prema njihovom mišljenju, uvek zasnivaju na zajednici muškarca i žene.

Takvo postavljanje LGBTQ+ tema u medijima, naročito u prajm tajm teminima, ne predstavlja LGBTQ+ zajednicu na pravi način, već joj dodatno šteti. U sličnom tonu koji suprotstavlja dve strane, govori često i predsednik Srbije, kaže Jovanović. Jedan od novijih primer je njegovo pitanje povodom EuroPride-a: „Zašto vi brinete što hoće da hodaju?”, čime jasno pravi polje između onih koji bi da hodaju i onih koji su protiv hodanja. „Uvek „mi” i „oni”“, zaključila je Marija Jovanović.

Jovanović je podsetila i na to koliko je crkva u poslednje vreme bila glasna povodom LGBTQ+ tema i koliko se u poslednjih meseci, iz njenih odaja, i usta njenih predstavnika, u javnost izlilo govora mržnje.

U regionu slična situacija

Gošća iz Tirane Kristina Lani potvrdila je da je i u Albaniji LGBTQ+ zajednica tokom 2021/2022 godine bila jedna od najtargetiranijih grupa. Kada LGBTQ+ zajednica u Tirani izađe na ulicu, onda mediji kažu da je LGBTQ+ zajednica „okupirala ulice Tirane”, insistirajući na tome da ti što hodaju ne odražavaju albanske vrednosti, njenu kulturu i istoriju. Marija Jovanović iz crnogorske „Spektre” unela je nešto optimističniji ton u ceo panel rekavši da je u poslednjih godinu dana u Crnoj Gori, primećena promena narativa u pozitivnom smislu, ili da je bilo bar manje negativnog. Ona smatra da samo edukacijom možemo uveriti ljude da transfobija i homofobija dolaze iz straha od nepoznatog.

Terminologija je tu, ali…

Ivana Jelača je podsetila da mi u Srbiji imamo zanimljivu situaciju: imamo terminologiju, sad već i mediji vladaju njome, čini se da je sve u redu, politički smo korektni, ali suštinski – govor mržnje i dalje postoji i nalazi nove puteve za komunikaciju sa ljudskim predrasudama.

Marija Jovanović iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan na to se nadovezala sa primerom izveštavanja o majmunskim boginjama koje je slalo poruku da majmunske boginje dobiju samo homoseksualne osobe. Osim što su netačne, ovako plasirane vesti doprinose stereotipima i predrasudama prema zajednici.

Izvor: Institut za medije i različitosti Zapadni Balkan, Snežana Miletić
Naslovna fotografija: brotiN biswaS / Pexels

Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Kolin Farel rasprodao otvaranje FAF-a

Ulaznice za projekciju filma Duhovi ostrva kojim će u petak, 25. novembra u 19 časova u Velikoj sali mts Dvorane svečano biti otvoren 28....

Održane dve srpske premijere na Festivalu autorskog filma

Srpske premijere ostvarenja „Da li ste videli ovu ženu“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića i „Kristina“ Nikole Spasića održane su drugog dana...

Obeležavanje jubileja 100 godina Duška Radovića

Veliki jubilej 100 godina Duška Radovića biće obeležen u utorak, 29. novembra u 18 časova u Malom pozorištu „Duško Radović“.

Aleksandar Nastevski: Muškarci su ili nesvesni privilegija, ili se trude da ih očuvaju

On je mladi novinar koji je nedavno nagrađen za tekst - o menstrualnom siromaštvu. Em muškarac, em „ženska tema" i to još...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još