Pre 27 godina, na današnji dan, ubijena je novinarka časopisa „Duga“ Radislava Dada Vujasinović. Njeno ubistvo još uvek nije rasvetljeno.
Dada Vujasinović pisala je o vezama organizovanog kriminala sa tada vladajućom partijom predsednika države, Slobodana Miloševića. Istraživala je i delovanje Željka Ražnatovića Arkana, osnivača paravojne formacije „Srpska dobrovoljačka garda“. Takođe, tokom rata devedesetih godina, pisala je reportaže sa ratišta u Hrvatskoj i BiH. U pismu koje je poslala prijateljici u jeku rata, Vujasinović piše:
„Moje tekstove sada cenzurišu zbog toga što ne mogu da se složim sa tim da je patriotizam prećutkivanje greške i zablude i da je rodoljublje po novinama veštački podgrevati imidž idealnih likova vođa iza kojih se u stvari kriju nesposobne i štetne face.“
Nakon pritisaka i pretnji koje je neretko dobijala zbog načina na koji se svojim poslom bavila – profesionalno i beskompromisno – Dada Vujasinović izgubila je život.
Pronađena je mrtva u svom stanu 9. aprila 1994. godine. Forenzičke analize pokazale su da je smrt nastupila dan ranije, u 1:30. Taj slučaj odmah je proglašen za samoubistvo. Nakon višegodišnjih tvrdnji roditelja, kolega i koleginica da se samoubistvo nije dogodilo, kao i niza veštačenja, 2008. godine sudu je predat novi nalaz balističara angažovanog od strane porodice. Nakon toga, 2009. godine Okružno tužilaštvo u Beogradu prekvalifikovalo je slučaj u ubistvo i pokrenulo pretkrivični postupak.
Komisija za istraživanje ubistava novinara je zaslužna za otkrivanje dodatnog dokaznog materijala 2013. godine.
Holandski forenzički institut u Hagu je 2016. godine, u superveštačenju, doneo zaključak da „povrede koje je kritičnom prilikom zadobila Dada Vujasinović mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja“.
Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu danas za UNS kažu da zajedno sa policijom rade na ovom slučaju.
Porodica, kolege i koleginice, kao i međunarodne novinarske organizacije iz godine u godinu ukazuju na neophodnost rešavanja ovog slučaja, ali ni posle 27 godina, institucije još uvek nisu razrešile ovaj slučaj.
Pretnje, pritisci i napadi na novinare i novinarke u našoj zemlji imaju dugu istoriju. Za vreme vlasti Slobodana Miloševića ubijeni su novinari Slavko Ćuruvija i Milan Pantić. Od tada pa do danas, novinari i novinarke u Srbiji bili su primorani da žive sa policijskom zaštitom, dok država sa druge strane nije činila ništa da tu opasnost otklone. Događali su se pokušaji ubistava novinara Dejana Anastasijevića 2007. i novinara Milana Jovanovića 2018. godine.
Napadi na novinare i novinarke danas su sve češći i opasniji. Medijska scena u potpunosti je podeljena i dok jedni napadaju druge i međusobno se optužuju, zaboravlja se na ono najvažnije:
Posao novinara i novinarki je da informišu građane i građanke o pitanjima koja su u javnom interesu. Oni ukazuju na propuste sistema, otkrivaju zloupotrebe, kriminal i korupciju, KAO važan korektivni faktor u demokratskom društvu.
Kao takvi, svi novinari i novinarke moraju biti zaštićeni.
