Fenomen Vaska Žabate: gde greši teza o „pesmama budalama”

Malo – malo, pa internet poludi za nekim „hitom” za koji nikom nije jasno ni otkud se stvorio, ni zašto uopšte postoji. U eri društvenih mreža dovoljno je da nešto iskopa neka malo popularnija mim stranica – i eto nama nekog „Vaska Žabate”. Naravno da traju kao letnji pljusak i već sutra ih zaboravimo.

U nedavnoj izjavi za N1, novinar i muzički kritičar Petar Janjatović je, prisećajući se izjave Đorđa Balašavića rekao da su to „pesme budale” – „šaljive, neobavezne, površne, neverovatnom brzinom ulaze u uši… Zbog interneta takve pesme iskoče, budu hit neko vreme i onda se zaborave i onda stignu neke sledeće“. Ovo jeste tačno, ali ostatak Janjatovićeve teze je, usudiću se da kažem, vrlo nategnut i „bumerski”.

Kao primer, navodi se „Gangnam Style“, što svakako jeste smešna treš pesma koja je zaludela planetu, ali teško da se može uporediti sa fenomenom „Vaska Žabate“. Ova teza je skoro pa prošlovekovna i mogla bi se odnositi na period kada je nastajao serijal čiji je deo Janjatović bio – „Sav taj folk“, a koji je sa današnjeg aspekta vrlo problematičan i kultur-elitistički. U to vreme, ali i mnogo pre toga, ima ih i u eri ex-yu roka, pa i ranije – jesu nastajale pesme koje su snimane upravo sa ciljem da budu brz hit i otvore prostor da se zavrti ceo album, što je upravo ono o čemu je govorio Balašević da je i sam radio. Ali, ono gde Janjatović u tom smislu greši jeste da su te „pesme budale” – pesme koje se brzo zaborave. Možda bi Janjatović voleo da su se zaboravile, ali takve pesme su na primer „Dečko mi je umoran” Ksenije Pajčin, „Gaćice” Goge Sekulić, zatim „Svetlo crveno”, „Crno meče”, „Žena zmija”, ili „Gori more” Željka Šašića, „Čokolada” od Jami i mnoge druge slične njima kojih se deo „Sav taj folk” ekipe gadio u to vreme. Sve te pesme žive i danas. Ako se osvrnemo na stranu muziku, takve pesme su „Milkshake” od Kelis, „Barbie Girl“, „Macarena“, pa može se slobodno reći i „Bad Romance“, pa i „Toxic“. Svako ko je izašao iz kuće ove godine teško da će se složiti sa tim da su ove pesme zaboravljene. Naprotiv, vreme je pokazalo da su upravo „pesme budale” te koje su ostale, dok su se često manje-više zaboravile neke mnogo ozbiljnije i kvalitetnije pesme koje su ih pratile. I kod samog Đorđa Balaševića koji ima milion kvalitetnih pesama i hitova – i te šaljive pesme su ostale u vrhu popularnosti. To možda jesu bile „pesme budale” u smislu da nisu pretendovale na visoku muzički kvalitet, ali nisu nastale iz sprdnje ili postale popularne na kratko jer se sa njima neko zezao. Te pesme su bile vrlo smišljeno i pametno plasirane, što opet može da se zaključi i iz Balaševićeve izjave na koju se Janjatović poziva. Naravno da ima onih kojima „pesma budala” nije prošla i nije opstala, ali daleko od toga da se to može nazvati pravilom. Ako hoćemo neke primere tih pesama u novije vreme to su recimo „Žena od sultana”, „Sikter”, „Topčina”, ili najnoviji hitovi „Dubai”, „Bog i batina” i „Šećeru”, kao i ceo novi žanr „tik-tokičnih” pesama koje se prave ciljano da bi mogle da prođu na mrežama.

Kod pesama poput „Vaska Žabate” nema promišljenog plasiranja, niti je neko planirao da sa tom pesmom bilo šta istinski veliko postigne. Ako i jeste – than (s)he is delusional. Te pesme postaju popularne samo i isključivo zbog toga što je neko želeo da se sprda i snima smešne pesme – ili zato što je neko naleteo na nešto što je potpuni krindž i počeo da se sprda sa tim na mrežama. Te pesme nikada nisu ZAISTA hitovi, a mislim da i njihovi izvođači, bez obzira na broj pregleda ili trenutnu prisutnost na društvenim mrežama, nisu zaista pomislili da su zvezde. Te pesme nastaju samo zato što je na internetu dosadno. Kao što kaže neki mim – „da li je Vasko Žabata zaista toliko zanimljiv, ili nam je potrebno da nam nešto skrene pažnju sa činjenice da je Dove dezodorans sada 715 dinara“. Jednostavno, sprdanje zato što nam je dosadno ili nam je potrebno nešto da nam skrene misli.

U fenomenu ovih pesama ne bih rekao da ima nekog preterano relevantnog muzičkog aspekta, već se radi o čisto sociološkom i psihološkom aspektu.

Primer za pesme poput „Vaska Žabate” nije „Gangnam Style” (koji se još vrti i za koji tvrdim da će se puštati na nostalgija žurkama za deset godina), već recimo „AutotuneZokija Šumadinca. Sve su to pesme koje su se probile samo zato što su dobre za mimove, kojima uglavnom ne znamo nijedan više stih osim onog koji se vrti po mrežama.

Uostalom, evo nekih baš jasnih primera:






Naslovna fotografija: Оркестър Камчия- Комбайна-вършачка, youtube Marin Marinov, printscreen

Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Prva žena premijer u Italiji? I to desničarka

Trend da najveće političke uspehe žene u politici osvajaju u desničarskim partijama nastavlja se i u Italiji. Nakon Francuske i Velike Britanije,...

Srbija i talent šou programi: fenomen punoletstva Zvezda Granda

Takmičarski talent program „Zvezde Granda“ najdugovečniji je televizijski format ovog tipa na našim prostorima jer se (sa izuzetkom korona pandemije) bez prekida...

Ko su najfit kompanije u Srbiji?

Da li znate koje kompanije spadaju u najfit u Srbiji? Ako ne, odgovor će vam dati organizatori poslovne trke Schneider Electric Serbia Business...

Zoomer preporuka: švedski film „O beskonačnosti“

Za sve ljubitelje evropske, a posebno skandinavske kinematografije, posle letnje pauze vraća se Skandinofilmsko veče! Filmski susreti koje...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još