Drift voze i kod nas i skroz ide gas: intervju sa Vidom Zubićem

Ako ne računamo ’’Need for speed’’, jeste li imali do sada bilo kakav dodir sa driftom? Moje iskustvo se završilo sa igricom i zato sam razgovarao sa Vidom Zubićem, čovekom koji vozi profi trke u ovoj disciplini koja je zvanična kod nas u Srbiji.

Možeš li za početak da nam približiš ovaj sport? Definiši nam drift.

Drift nije klasični auto-moto sport, mi se zanosimo pre krivine i bočno idemo kroz njih. Ne smemo da se ispravimo, moramo celu stazu da prođemo bočno, s jedne na drugu stranu, u zavisnosti od krivine. Da bi nam bilo dodatno teže, sudije tj. organizatori na stazama prave da prostije kažem zone, široke, uske itd. Ono što je jako specifično kod nas – jedini je autosport u kome se volan ne drži čvrsto, on se bukvalno sam okreće i mi ga samo zaustavljamo gde treba. Krug nam traje u proseku između 35 i 50 sekundi.

Koja se brzina dostigne pri vožnji?

Kod nas nema nešto puno staza, jer to nisu ni klasične staze kao što su brdske trke, kružne trke itd., nego se improvizuje staza na velikom parkingu. Najveća staza u Srbiji je u Čačku. Baš smo na poslednjoj trci imali merenje za koje se koristi radar. Meri se ulazna brzina u prvoj krivini. Mi u pro klasi ulazimo u prvu krivinu u proseku sa 100km/h i tu vučemo ručnu, zanosimo se, točkovi nam se u tom momentu vrte između 140 i 150 a brzina nam pada na 80km/h i zato se zanosimo i klizamo u krivinama. 

Znači svi ste u isto vreme na istoj stazi?

Ne, ne. Ovako ide redosled: prvo imamo tokom celog dana trening i vežbamo, logično. Posle toga dolaze kvalifikacije. Svaki vozač vozi kvalifikacije po 2 kruga, bolji krug se boduje. Posle toga, raspoređuju se po knock out principu, prvi sa poslednjim, drugi sa pretposlednjim itd. Dakle trku voze dva vozača. Onda kreće trka. Onaj koji je imao bolji rezultat u kvalifikacijama je lider. Startna pozicija je ista, ali pratilac mora da pusti da lider bude pre linije inicijacije ispred njega.  

Super je ekipa sudija, nikada nema problema. Super je generalno ekipa u ovom sportu.

Sa koliko godina je najbolje da se počne ovakav sport?

Ja sam prošle godine počeo da vozim, i dobio sam nadimak teča – pošto sam jedan od starijih tamo. Imamo samo dvojicu starijih od mene – Igor Stevanvic Pik i Goran Simić Goks. Mali Boki koji me je prozvao teča je primera radi počeo da vozi sa 16 godina i vozi super. Nikola Ilić je otvorio drift kanal na youtube-u, zove se Debeli drift, i ima zaista sjajnih usko stručnih stvari o driftu.

Ključna stvar je da je ovo najbezbedniji auto sport. Nema direktnog udara, što je ozbiljna stvar, tada se dešavaju ozbiljni lomovi i ozbiljne su povrede. Ovde toga nema. Ako udariš, udariš bočno, okrene te na drugu stranu, malo te eventualno nabaci na gume. Dakle mogu klinci da krenu sa 15, 16 godina, jer dozvola nije potrebna, ali je potrebna saglasnost roditelja. Super je disciplina. Jeste malo skuplja, ali super.

Kako si se ti zainteresovao za ovaj sport, rekao si da si tek prošle godine počeo?

Ja sam ceo život voleo brze automobile i vozio strašno brza kola. A poenta cele priče drifta je da ulica nije trkačka staza i to je moto svega ovoga i moto organizatora na kom se potencira. Pre sam vozio navak, a to dosta košta a nema nekog adrenalina. Moj dobri prijatelj i timski kolega iz tim rs Darko Grujević mi je predložio drift, kupili smo slupanog bmw-a, doteramo u garažu zavarimo diferencijal, skinemo sa njegovog auta amortizere i viljuške, malo ispravimo zadnji slupani deo i odemo da probamo. Svidelo mi se jako, sledeće godine smo napravili malo ozbiljniji automobil, 3.0, a za sezonu smo spremili 4.0 BMW-a.

Baš je sjajna atmosfera, nema nikakve zavidi, ali kad dođemo na start, nema prijatelja, nego samo vožnja, ideš da pobediš.

U početku nije bilo lako. Ja se bavim ugostiteljstvom i odatle sam otišao na trke, niti znam šta je guma, ni diferencijal. Prijatelj koji je mehaničar mi je dosta pomogao u početku.

Imate i ligu? Kako je koncipirana?

Postoje dva šampionata. SDC i DOC. SDC je domaći šampionat, a DOC je regionalni, gde ima kolega iz Bugarske, Hrvatske i dolaze svake godine. U našem domaćem šampionatu imaju dve klase. Vozi se širom Srbije – Čačak, Valjevo, Požarevac, od ove godine i Leskovac.

Kakav je osećaj kada voziš i kada udariš? Sigurno adrenalin radi jako?

Ja volim da udarim, stvarno. Nekada i namerno. Adrenalin radi nenormalno i sjajan je tokom cele vožnje, jer non stop vučeš ručnu, stiskaš kvačilo, šaltaš, motaš, pa pecneš ručnu, koncentracija je jaka i naradiš se u vožnji. Najviše volim da vozim u Čačku gde ima jedna velika krivina, dugačka zona, i najslađe mi je tu da zakačim branikom. Prošle i ove godine desilo se da u prvoj krivini izletim, jednom zbog gume, jednom jer smo na treningu imali čukanje, zamalo da ne bude vožnje više, da ne dočekamo trku, pa smo improvizovali na licu mesta, menjali, zavarivali i rokaj.

Gde bi mogli mladi da se obrate i treniraju?

Mogu od ove godine, u Čačku i Požarevcu. Organizatori su se zaista potrudili. U pitanju je drift trening, dakle nema trke. Kotizacija se plaća, ne da bi oni nešto zaradili, već da bi pokrili troškove. Imaju drift day, dolaze svi vozači, testiraju se kola, momci koji su ušli u street klasu, vežbaju. Stalno se nešto dešava, razmenjuju se iskustva, mnogo je solidarnosti i pomaganja. Tako su i meni kada sam bio nov.   

Koliko je potrebno novca da se uđe u ovaj sport?

Dovoljno je da kupiš BMW-a E36, on je najpristupačniji. Najpopularniji je E46, on je nešto noviji. U Evropi svi voze E92, baš skuplji. E36 je 325 benzin, on ima 192 konjske snage, fabrički. Potrebno je da stavi kadicu, to je nova sparkova kadica, koja je skoro okej, košta 200e, automobil može da se nađe za 1500e, skine diferencijal, zavari diferencijal i može da krene da vozi. U Evropi zabranjuju da se vozi sa zavarenim diferencijalima. Dakle sa 1500e, može da se krene sa vožnjom.

Treba obezbediti i pojas, koji vezuje 4 tačke, zbog slučaja prevrtanja. Ne dešava se često, ali evo ove godine smo imali u četvrtfinalu. Jedno od ozbiljnijih prevrtanja. Dečka smo vratili na točkove, vezali branike i momak nastavio da vozi. Kada imaš rol bar stvarno nije frka. Rol bar je metalna konstrukcija unutra, ojačanje, šipke koje se povezuju sa prednjim i zadnjim trapom.

Ja vozim u pro klasi, E46 sa 4.0 v8 motorom, i stavili smo ove godine turbo, on se stavlja na veću trkačku struju. Inače sam ga dobio od dragog kolege Nikole Ilića.   

Ima li devojaka u ovom sportu?

Naravno. Imamo Milicu Tikvić, koja je jako mlada i sjajno vozi. Volan ne razlikuje polove. 

Da li bi i tvoje dete poslao na drift, da se zainteresuje za taj sport?

Da, naravno. Oni su već i bili na mojim trkama i oduševljeni su. Kada bi me sin sutradan pitao koji autosport da izabere, rekao bih mu drift. Mislim da ću ih voditi kada malo porastu prvo na karting. Ako im se svidi, široka im staza. Ne bih voleo da voze moto kros i slično jer su tu ozbiljne povrede.

Imaš li neki ritual pred trku, pripreme?

Ne nešto posebno, ujutru ustajanje, doručak, odemo tamo, raspremimo se i to je to.

Jedino što, na svakoj trci, moram, ali moram da nosim šarene čarape. Ne znam zašto. Samo da budu šarene i miran sam.

Neki vozači ne idu celog dana u toalet. Poenta je da ti nešto skreće pažnju dok trka ne krene, da ne nabiješ sebi tenziju, da ne krene noga da igra ostalo. Voziš kao da ideš na more.

Ukoliko i vas nešto više interesuje o ovom sportu, posetite zvaničnu Facebook stranicu Šampionata Srbije u driftu.

Vido Zubić – skroz desno

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Marko Obradović: Ljubav kao imidž, samo da se vidi

Muzika mu nije bila želja iz detinjstva, iako su početni koraci vodili ka samoj. Koji su mu ciljevi sada, kakvi su planovi...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još