Dragica Bogetić: “Uvek je važno negovati saosećajan pristup u odnosu sa ljudima”

U današnje vreme u svetu su prisutne velike podele unutar društva. I grupe i pojedinci mogu biti na osnovu nekih svojih karakteristika izopšteni iz šire društvene zajednice. Pored mnogobrojnih primera gde na stigmatizaciju utiču karakteristike kao što su pol, rod, rasa, vera itd. postoje i oni o kojima se manje govori, a koji uključuju psihičke poremećaje, ali i prisustvo bolesti zavisnosti koje često izazivaju stigmatizirajući stav sredine. Poslednja tema je najzanimljivija, jer se u tom slučaju ova pojava uglavnom smatra opravdanom od strane javnosti. Da li je stvarno opravdana?

Naša današnja sagovornica, Dragica Bogetić, studentkinja doktorskih studija i asistentkinja na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, približiće nam pojam stigme i proces stigmatizacije i podeliti sa nama znanja koja će nam pomoći da unapredimo socijalne odnose i prebrodimo ovaj problem sa kojim se suočava sve veći broj mladih.

Šta uopšteno predstavlja pojam stigme?

Sam pojam stigma se etimološki vezuje za staru Grčku kada se nastojalo vizuelnim sredstvima putem fizičkih obeležja (telesnim znakom ili žigom), diskreditovati one koji su u moralnom smislu drugačiji, loši ili nepoželjni, u aktuelnom društvenom trenutku. Iako je ovaj pojam izuzetno star, najveće zasluge za analizu stigme određenih pojedinaca i grupa, kao i načina na koji stigma oblikuje identitete, i za samo uvođenje ovog pojma u socijalne i bihevioralne nauke se pripisuje jednom od najvećih sociologa 20. veka, Irvingu Gofmanu i njegovom delu iz 1963. godine „Stigma: zabeleške o ophođenju sa narušenim identitetom“ („Stigma: Notes on the management of spoiled identity“).

Koji sve tipovi stigme postoje i čime se karakterišu?

Tipovi stigme se mogu sagledati u zavisnosti od toga na čija uverenja/percepciju i ponašanje je stavljen akcenat, ko je doživljava/oseća, a ko se ponaša prema drugima na diskriminativan način. U skladu sa tim, možemo razlikovati nekoliko tipova stigme.

Socijalnu stigmu, odnosno stigmu javnosti, koja počiva na socijalnoj konstrukciji određenog fenomena, stereotipiziranju i negativnim uverenjima prema jednoj grupi koja su generalizovana na sve pripadnike te grupe. Zatim, možemo govoriti o strukturalnoj stigmi koja je usko povezana sa socijalnom stigmom i označava negativne stavove i uverenja svih onih u profesionalnom kontaktu sa određenom grupom ili pojedincem koji je pripadnik te grupe, ali i na sve institucionalne politike, procedure ili akte koje imaju (direktno ili indirektno) ishodišta u ograničavanju mogućnosti i prava osobama koje pripadaju konkretnoj grupi, u vidu obrazovanja, stanovanja, zaposlenja, lečenja. Može se spomenuti i asocijativna stigma, koja se odnosi na situaciju stigmatizovanja svih onih koji su u bliskom kontaktu (porodica, partneri i prijatelji) sa osobom koja je žrtva direktne stigmatizacije u odnosu na neko lično svojstvo.

I na kraju, važno je istaći ishodišta svih oblika stigmatizacije na samu osobu kojoj se dešavaju prethodno pomenuti oblici stigme. U pitanju je autostigma, koja nastaje kada se pojedinac identifikuje sa grupom koja je stigmatizovana od strane šire javnosti. Dakle, ona je ukorenjena u sociokulturnom kontekstu i predstavlja internalizaciju negativnih predstava i uverenja koja se inkorporiraju u lični vrednosni sistem i doživljaj sebe. Tada osoba sa autostigmom sebe percipira na način na koji je drugi vide, preuzima sliku o sebi koja je dominantna u javnosti, razvija niz neprijatnih emocija u vezi sa sobom i ponaša se u skladu sa njima. S obzirom na to da smo svi i socijalna bića, način na koji nas drugi vide, postaje jedna vrsta društvenog ogledala za osobu u kome se može videti skript „Ja nisam vredan da učestvujem u društvenom životu“ (Matthews et al., 2017, p. 280).

Ko je sve na udaru po pitanju stigme i zašto?

Slobodnije gledano, može se reći da svi mogu biti žrtve stigmatizacije u odnosu na različite periode života ili dob, neko lično svojstvo, životnu okolnost, iskustvo ili različitost. U najvećem riziku su pojedine osetljive društvene grupe, odnosno pojedinci, pripadnici određene grupe, čije pojedine karakteristike odstupaju od onoga što je dominantna „tipična normalnost“ u jednom društvu. Načini stigmatizacije i grupe koje su u najvećem riziku variraju i u odnosu na kulturni i vremenski okvir u kome se ona dešava. 

Kakve sve posledice stigma može imati?

Posledice stigmatizacije možemo uočiti i na makro i na mikroplanu, odnosno one se koje se tiču individualnog domena se mogu preplitati sa posledicama koje trpi i šire društvo u celini. Prevashodno, socijalna i strukturalna stigma posledično vode diskriminaciji i socijalnom isključivanju osoba koje su označene kao „neadekvatne, nepoželjne ili neadaptirane“. Osobe koje su internalizovale stigmu će svojim ponašanjem nastojati da izbegnu dalje suočavanje sa neprijatnostima i situacijama koje bi mogle da pogoršaju njihovo stanje, što posledično može imati ishodišta u socijalnoj izolaciji i pogoršanju kvaliteta života u različitim domenima. U korenu stigmatizacije nedostaje dovoljnog razumevanja o prirodi i uzrocima položaja ili situacije u kojima se osobe nalaze, što podriva potrebu ljudi da međusobno osuđuju druge i neizbežno ih grupišu u normativne kategorije, bez dubljeg promatranja o suštini stvari.

Sa druge strane, širenje negativnih uverenja koja dominantno počivaju na predrasudama i stereotipima i „lepljenje negativnih etiketa“ određenim grupama i pojedincima stvara rizik za polarizaciju u društvu. Društva koja karakteriše visok nivo polarizovanosti su i društva u riziku od konflikata i društvene stagnacije. Pored toga, velika je verovatnoća da potencijali i snage pojedinaca i grupa koji su stigmatizovani ostaju neprimećeni i nedovoljno vrednovani od strane zajednice i društva, što takođe, paradoksalno implicira, da stigma može proizvesti i „efekat bumeranga“, odnosno da se negiranjem potencijalnog doprinosa stigmatizovanih društvu, u stvari i oduzimaju benefiti koje društvo od njih može imati.

Kako sve utičemo na širenje stigme i u kojim situacijama?

Kroz jedan deo načina na koji bi se mogla izbeći stigmatizacija, vidimo i koji su potencijalni putevi širenja stigme, a to je svakako kroz izbegavanje generalizacija, odnosno prosuđivanja i osuđivanja ljudi u odnosu na pojedinu kategoriju ili svojstvo koji su samo jedan deo heterogenosti celokupnog ispoljavanja ljudskog bića. Kao i za sve druge aspekte razvoja, razvojni koreni ovog fenomena se mogu naći u različitim domenima ekosistema pojedinaca poput porodice, vršnjaka, škole, zajednice, sistema, medija. Mislim da najjače efekte imaju poruke koje dete tokom formativnog perioda razvoja ima priliku da verbalnim ili neverbalnim putem, tokom socijalizacije, usvoji od staratelja. Takođe, mislim da je vrlo važno da postoji svest o značaju učenja o  različitim kulturama i okolnostima u kojima druga deca odrastaju, da se detetu prenose poruke o poželjnosti prihvatanja različitosti i varijeteta ljudske prirode po pitanju različitih osnova. Osnaživanje aktivnog slušanja i razvoj empatije kroz porodične interakcije i u okviru obrazovnog sistema, bi pomoglo detetu od najranijeg uzrasta da razvije sposobnost razumevanja različitih situacija u kojima se drugi mogu naći, što predstavlja dobar temelj za prevenciju stigmatizacije drugih, koja se često vrši upravo zbog nemogućnosti poimanja „koračanja u tuđim cipelama“. Takođe, važno je da spomenemo i ulogu koju mediji mogu imati u pojačavanju stigmatizacije. Naime, mediji često mogu konstruisati ili dekonstruisati određeni fenomen dominantnim načinom prezentacije tog fenomena, što je naročito karakteristično za pojedine grupe koje nisu često dostupne neposrednom iskustvu većine javnosti.

Većina ljudi, često i nesvesno, ima sklonost ka stigmatizirajućem ponašanju i izjavama. Kako možemo ovo da izbacimo iz repertoara svog ponašanja?

Često ne izgleda da je lak put da se ovo postigne, a preduslov za progresivne pomake je da postoji svest o tome koliko je negativno etiketiranje fundamentalno pogrešno i štetno, kako za osobu koja je žrtva, tako i za društvo u celini. Međutim, kada bi svako ponaosob malim koracima težio da bolje i potpunije razume različita iskustva i kontekste ljudi, shvatio bi da je mnogo lakše razumeti i situaciju u kojoj se pojedinac trenutno nalazi, kao i ponašanje koje ispoljava.

Možete li da nam približite karakteristike autostigme kod osoba sa zavisnošću od psihoaktivnih supstanci?

Naime, istraživanja pokazuju da osobe koje su zavisne od psihoaktivnih supstanci, naročito ilegalnih, u kontinuitetu spadaju u grupu koja je najviše stigmatizovana od strane javnosti. Kompleksnosti ovog problema dodatno doprinosi činjenica da veliki broj ljudi ovakvu situaciju ne percipira kao problem. Međutim, upravo kroz karakteristike autostigme kod osoba koje su zavisne ogleda se niz posledica po unutrašnje stanje i ponašanje osobe, s obzirom na to da je autostigma povezana sa osećajem krivice i srama. Rezultati istraživanja autostigme u populaciji osoba koje su zavisne od psihoaktivnih supstanci ukazuju na različite negativne efekte. Autostigma otežava proces oporavka osobe i može biti značajna barijera traženju i pristupu stručnoj pomoći, naročito kod žena koje su zavisne od psihoaktivnih supstanci. Neka istraživanja pokazuju da je autostigma povezana i sa rizičnijim načinom korišćenja psihoaktivnih supstanci i težim oblicima zavisnosti. Osobe sa autostigmom su usamljenije, što ukazuje na rizike od socijalne izolacije. Autostigmu češće može pratiti niz problema u vezi sa mentalnim zdravljem, niže samopouzdanje, smanjen osećaj samoefikasnosti, neadekvatnije socijalno funkcionisanje, što dovodi do i do manje kvalitetnog života ovih osoba. Na ovaj način, autostigma može doprineti regresiji u oporavku osoba zavisnih od psihoaktivnih supstanci i može predstavljati značajnu barijeru pristupu tržištu rada, zdravstvenom sistemu uopšte i želji za socijalnim odnosima.

Kako im, mi laici, možemo pružiti podršku koja im je potrebna da bi se izborili sa stigmom?

Uvek je važno razvijati i negovati razumevajući i saosećajan pristup u odnosu sa ljudima, naročito u odnosu sa onima kojima upravo ovakvi kontakti nedostaju. Isticanje pozitivnih primera i priča onih koje „može pratiti negativna etiketa“, isticanje prosocijalnih načina na koji su se izborili sa problemom, takođe može doprineti pružanju podrške. Vođenje računa o rečniku koji se koristi kada se opisuju drugi, može doprineti stvaranju diskursa u kome se neguje nestigmatizirajuća retorika prema različitosti, budući da je komunikacija veoma važan segment jedne kulture.

Šta imate da kažete našim neupućenim, a zainteresovanim čitaocima? Gde mogu da nađu više informacija na ovu temu?

Pored knjige Irvinga Gofmana koju sam spomenula na početku („Stigma: zabeleške o ophođenju sa narušenim identitetom“), neizostavno se čini da spomenem knjigu kanadskog doktora Gabora Matea „U svetu gladnog duha – bliski susret sa zavisnošću“, koja upravo kroz prizmu povezanosti trauma u detinjstvu i zavisnosti objašnjava koliko je važno da razumemo istoriju osobe kako bismo mogli da na ispravan način razumemo prirodu zavisnosti. U ovoj knjizi, koja je potkrepljena naučnim podacima, Mate prikazuje više studija slučaja svojih pacijenata, prenoseći nam iskustvo njihove emocionalne boli i trauma. Njihove priče, duboko i istinski podrivaju i preispituju dominantno moralizatorski pogled na ovaj društveni problem. Postoji mnogo stranih naučnih članaka koji u predmetnom fokusu rada imaju uticaj različitih tipova stigme na multidimenzionalne ishode u mentalnom, socijalnom, bihevioralnom i drugim segmentima funkcionisanja individue.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Šta te čeka na Pravoslavnem bogoslovskem fakultetu, vol. I

Bliži ti se kraj srednje čkole, a ne znaš šta bi d'upišeš? Dosadno ti u životu i 'oćeš na fakultet? Dozvoli da...

Započet dijalog mladih iz Ukrajine i Srbije

Uz podršku omladinskih organizacija Homiak u Ukrajini i Centra E8 u Srbiji, predstavnici organizacije IREX u Ukrajini i Srbiji pokrenuli su inicijativu...

Prvi osuđeni ruski vojnik za ratne zločine u Ukrajini

Ruskom vojniku u Ukrajini počelo je suđenje za ubistvo nenaoružanog ukrajinskog civila. Ovaj slučaj otvoren u Kijevu prvi je slučaj u kojem...

Novo zahlađenje odnosa Grčke i Turske izvor nestabilnosti

Turska državna novinaska agencija Anadolu, prenela je da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da za njega grčki premijer Kirijakos Micotakis...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još