Dragana Pećo: Nije dobro da mladi budu nezainteresovani za teme koje su od velikog značaja za naše društvo

U tekstu Šta znate o Pandora papirima? čitali ste sve najvažnije delove otkrića iz Pandora papira u vezi poslova ministra finansija Siniše Malog, za koje je KRIK pronašao dokaze. Za Zoomer, o ovom istraživanju i reakcijama koje su usledile govori jedna od autorki, novinarka Dragana Pećo.

Kada uporedite reakcije koje su usledile nakon objavljivanja priča iz “Pandora papira” u drugim zemljama, kakav je Vaš utisak, zašto se u Srbiji još uvek ništa nije dogodilo? Da li postoji prostor da se ova otkrića ospore?

Na žalost nije iznenađujuće da je u Srbiji izostala adekvatna reakcija institucija na otkrića iz „Pandorinih papira“. Sva dokumenta u projektu su autentična i nijedan agent koji osniva ofšor firme kojem smo se obratili i pitali za konkretne slučajeve nije osporio ništa iz dokumenata, a vidimo ovako neozbiljan komentar od strane Malog kako novinari lažu. Tužilaštvo je skandaloznim saopštenjem da neće reagovati na nove dokaze o slučaju „24 stana“ iskoristilo da napadne kolegu tužioca koji je rekao da bi tužilaštvo moglo da reaguje. Sramno je što smo od tužilaštva doživeli da ponovo „žmuri“ i pravi se da nema ničega novog u ovom slučaju, a što je isti komentar koji smo pre toga čuli i od predsednika Aleksandra Vučića i od premijerke Ane Brnabić.

Zašto tužilaštvo okreće glavu i izdaje saopštenja u kojima prebacuje odgovornost na Agenciju za sprečavanje korupcije, i zašto Agencija danas ćuti za razliku od 2015. kada je uradila svoj deo posla?

Agencija za sprečavanje korupcije je kada smo prvi put otkrili 24 stana, a nismo znali da je Siniša Mali bio i njihov vlasnik, pokrenula postupak i ispitala i detaljan izveštaj poslala tužilaštvu i deluje da je nakon toga učinjeno sve da se ovaj slučaj „zatvori“ tako što bi na kraju ispalo da nema nikakvih spornih radnji kojima bi se tužilaštvo bavilo. Sada, nakon mesec dana od otkrića novih dokaza, da je Mali bio i vlasnik svih stanova, još nema nikakvog odgovora od Agencije. To ni ne čudi jer je, za razliku od 2015. godine, na čelu ove institucije osoba koja direktno dolazi iz vladajuće Srpske napredne stranke.

Najveći problem jeste što su institucije potpuno pod kontrolom vlasti i kada pokreću postupke deluje više da to čine kako bi ostavljale utisak da nešto rade, ali ozbiljnih i temeljnih istraga tu nema

Dragana Pećo za Zoomer

Ovo nije prvi slučaj na koji se ovako (nije) reagovalo?

Podsetila bih na slučaj takođe u vezi sa Malim, kada smo otkrili da je kompanija „Millennium team“ ustupila „audi” i stan bratu Malog, a ta firma jer angažovana na brojnim državnim projektima, od početka je u projektu „Beograd na vodi“ koji je Mali pregovarao, a dok je on bio gradonačelnik, ta firma je radila na vrednim projektima u gradu. I sve to za Agenciju nije bilo dovoljno da ozbiljno ispita ovo, već je samo ispitala period od kad je Mali postao ministar finansija i da li sa te pozicije ima saradnju sa ovom firmom. Vidimo na ovom primeru nedovoljno ozbiljnu istragu od strane Agencije zbog čega sumnjam da će se ovoga puta ozbiljnije pozabaviti novim dokazima o stanovima. Najveći problem jeste što su institucije potpuno pod kontrolom vlasti i kada pokreću postupke deluje više da to čine kako bi ostavljale utisak da nešto rade, ali ozbiljnih i temeljnih istraga tu nema, već je češći slučaj da svoje postupke završe tako što „operu“ onoga koga istražuju time što ne nalaze dokaze za sporne radnje. U takvim uslovima ne možemo da očekujemo da će se najveći slučajevi korupcije ispitati, a vlast se samo deklarativno bori protiv korupcije.

Koji je bio Vaš cilj kada ste počeli da istražujete dokumenta iz “Pandora papira”? Kako je izgledao proces rada na tim pričama i koliko dugo ste radili na njima?

Veliki projekti kada procuri obimna dokumentacija poput „Pandorinih papira“, a pre toga „Panamskih papira“, „Rajskih papira“, obično traju mesecima, duže od godinu dana. Na „Pandorinim papirima“ smo radili mesecima. Naš cilj je bio da, kao partner Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) u Srbiji, koji jedini u našoj državi imamo pristup tim dokumentima, ispitamo sve u vezi sa poslovima ljudi koji dolaze iz Srbije i poslovima koji imaju veze sa Srbijom.

Tu smo pronašli stotine i stotine imena iz Srbije koje smo sve morali da pretražimo kako bismo izdvojili koji su najznačajniji slučajevi i poslovi od interesa javnosti i koji se odnose na predstavnike vlasti i na njih smo se fokusirali. Tako da je najveći deo vremena odlazio na pretraživanje baze po ključnim rečima, čitanje dokumenata i istraživanje svih pojedinačnih slučajeva. Kada smo izdvojili posebne priče njima smo se posle detaljno posvetili kao kada istražujemo svaku priču. Ovde smo imali rok koji je dogovoren zajedno na sastanku svih nas koji smo radili na projektu i bilo je bitno da do tada ništa ne sme da bude objavljeno niti da se zna da radimo na ovom projektu, kao što je to bio slučaj i sa prethodnim ovakvim projektima.

KRIK je od samog osnivanja 2015. bio meta brojnih napada i kampanja, ali nakon svakog od njih mi smo zajedno izašli jači.

Dragana Pećo za Zoomer
Dragana na dodeli nagrade za novinarsku etiku i hrabrost “Dušan Bogavac”, Izvor: Medija Centar Beograd

Koliko Vam je teško da, u Srbiji, kao novinarka istrajete na svom putu i radite u skladu sa svojim sistemom vrednosti, idealima i uverenjima, dok Vas najviši državni funkcioneri optužuju i etiketiraju, ne snoseći nikakvu odgovornost za to, jer institucije ćute?

Rekla bih da je sve teže i teže, ali uz podršku kolega i verovanje da radim ispravnu stvar, da pišem i obelodanjujem značajna otkrića o kriminalu i korupciji, objavljujem priče od javnog interesa, onda mi to dodatno pomaže da istrajem u ovom poslu i nastavim da ga radim profesionalno.

Skoro svakodnevni napadi i pritisci postali su na žalost sastavni deo ovog posla i loše je reći da smo se mi na ovo navikli jer ne treba se navikavati na ono što nije normalno. Strašno je što ovakvi napadi nekada mogu da budu toliko opasni, a da oni koji ih sprovode nisu toga ni svesni. KRIK je od samog osnivanja 2015. bio meta brojnih napada i kampanja, ali nakon svakog od njih mi smo zajedno izašli jači.

Ni nakon četiri godine još se ne zna ko je upao u moj stan i sve ispreturao, a ništa nije ukrao.

Dragana Pećo za Zoomer

Jasno je da će istraživački novinari uvek smetati vlastodršcima, ali gde je crvena linija odnosa izmenju nosilaca vlasti i profesionalnih novinara? Kako se novinari mogu izboriti i ko im može pomoći da se izbore sa pritiscima i pretnjama, kao i za to da dobiju položaj u društvu koji im pripada?

Poslednjih godina su se mehanizmi koje vlast koristi da pritiska i napada novinare samo povećavali. Od napada sajtova i brisanja tekstova, otvorenih poruka pritisaka da se nešto ne objavi, preko praćenja i prisluškivanja, kampanja pokušaja diskreditovanja u tabloidima, najviših predstavnika vlasti kao što je to bilo u skupštini, obijanja stanova, fotografisanje i objavljivanje fotografije koje pripadnici BIA-e naprave i dostave tabloidima, fizičkih napada…

Sama vlast trudeći se da takve slučajeve reši, kroz organizovanje sastanaka sa predstavnicima novinarskih udruženja ili formiranja radnih grupa, ali ja u tome ne vidim ozbiljnu volju da se reše takvi slučajevi ili spreče novi napadi na novinare koji se profesionalno bave istraživačkim novinarstvom, već je to više predstava za Brisel na primer da bi delovalo da vlast u Srbiji radi na rešavanju ovakvih slučajeva, a zapravo je suprotno, ona guši slobodu medija.

Na žalost ličnim primerom to mogu da potvrdim jer ni nakon četiri godine još se ne zna ko je upao u moj stan i sve ispreturao, a ništa nije ukrao. Iako smo i od ministra policije čuli da će sve učiniti da se taj slučaj reši, ipak do danas nije. I predsednik Vučić je nedavno rekao da je misli da su službe znale ko stoji iza upada u moj stan, ali da je loše to što nisu javnost o tome obavestile.

Zašto je važno da se građani, a posebno mladi više uključe i reaguju na ovakva otkrića? Kako se trenutna situacija, kada jedna priča zatrpava drugu, dok su građani postali imuni na sve to, ogleda u stanju u društvu? Da li mislite da bi promena upravo u toj percepciji mogla da donese šire promene?

Za nas novinare je super kada ima mnogo tema za istraživanje. Kada ih objavimo vlast spinuje i kreira nove „afere“ i u moru tih pravih otkrića i onih koje vlast skoro svakodnevno plasira građani su zatrpani i deluje da postaju imuni, a još manje su optimistični da će se nešto promeniti nakon pravih novinarskih otkrića.

Takav sistem duboko ukorenjen u našem društvu da ga je teško promeniti, ali mladi bi baš u toj promeni trebalo da imaju bitnu ulogu.

Dragana Pećo za Zoomer

Nije dobro da mladi budu nezainteresovani za ove teme koje su od velikog značaja za čitavo naše društvo i iako nekome deluje da na njena direktno ne utiču, one ipak utiču na sve nas, a to najbolje osetimo kada se lično nađemo u problemu – nema medija koji bi slobodno o tom problemu izvestio, institucije kojima se obraćamo nam ne pomažu, ne možemo da iskoristimo svoja prava kao građani ove države, nailazimo na korupciju, da sve kroz mito može da se reši i sl.

To kada shvatimo već bude kasno, a zapravo je već i kasno jer je takav sistem duboko ukorenjen u našem društvu da ga je teško promeniti, ali mladi bi baš u toj promeni trebalo da imaju bitnu ulogu, i tu naravno ne mislim na mlade koji su se priključili vladajućoj stranci i kroz njihovu akademiju mladih lidera grade karijeru.

Izvor fotografije: KRIK, Milena Arsenić

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još