CRTA: Izborna kampanja u lošijim uslovima nego 2020.

CRTA je danas održala konferenciju za štampu na kojoj je predstavila izveštaj monitoringa izborne kampanje. Izneseni su podaci, statistike i ocene rada političkih aktera i stranaka, kao i institucija odgovornih za održavanje izbora. Celokupni utisak je da uslovi kakvi postoje za izbore 2022. nisu oni koji se očekuju i mada nekih poboljšanja ima, još uvek nemamo fer i poštene izbore.

Početne reči bile su da institucije nisu doprinele zaštiti javnog interesa, te da su svojim radom dozvolili da se standardi za fer izbore dodatno urušavaju. Što se medija tiče, fokus je bio na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i tu je rečeno da je udeo vlasti u programu tih televizija opao, sa 85 na 64 posto vremena. Samim tim je udeo opozicije porastao, međutim u informativnom programu, vladajuće stranke su i dalje dominantne, sa 75%. Rečeno je i da pluralizam, kome se u medijima sada težilo, nije samo količina vremena, već i način komuniciranja sa i o političarima. Kada se to gleda, primećeno je da je o vlasti pozitivno govoreno jednu četvrtinu vremena, a nije zabeležen negativan diskurs. 

S druge strane, o opoziciji koja pripada konzervativnom spektru, čak i onoj koja podržava neke ekstremnije stavove, govorilo se nešto više vremena, bez negativnog izveštavanja, od opozicije liberalne ideologije, koja je predstavljena u negativnom kontekstu čak 30% vremena. Što se samih ličnosti, tačnije predsedničkih kandidata tiče, najviše vremena dobio je aktuelni predsednik države Aleksandar Vučić, 74% prostora, a kandidat Ujedinjene Srbije Zdravko Ponoš najviše je predstavljen u negativnom kontekstu. Javni servis ocenjen je kao najviše profesionalan, dok su u pristrasnosti prednjačili B92 i Pink. 

Kada se govori o uticaju na birače, primećeno je dosta protivzakonitih aktivnosti. Svaka deseta aktivnost imala je oblik kupovine glasova. U igri je bilo nošenje poklona na vrata, koji su bili od bele tehnike do prehrambenih proizvoda, a neretko je to bio novac. Prisutni su bili pritisci na birače, razvijeni su i određeni sofisticirani mehanizmi, a sve se to dešavalo i pre same izborne kampanje. Do tih informacija, CRTA je došla razgovorima sa građanima od preko 50 sati. Slojevi društva koji su najviše pod pritiscima su javni sektor i manjinske grupe, a među njima najviše Romi. U njihovim slučajevima, dešavalo se da im se oduzimaju lične karte do dana izbora, a dolazilo je i do fizičkog nasilja. Ipak, nisu stranke jedine koje vrše pritisak, jer su i same institucije učestvovale u tome. Zloupotrebom ličnih podataka primalaca socio-ekonomske pomoći, kao i curenjem istih, vršili su pritisak i radili protivzakonito, a ovo nije prvi put da se to dešava. 

Pored svega toga, ovih dana se priča i o tzv. fantomskim biračima koji su dobijali pozive za glasanje na adrese na kojima ne stanuju, a iz CRTE kažu da ponašanje političkih aktera u vezi s tim ugrožava izborni proces, ne bi smelo da se dogodi da birač glasa više puta ako se poštuju procedure, a neadekvatna je reakcija Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Odgovornost za te pozive je na lokalnim samoupravama, a kontroverzan je i ugovor koji postoji sa Poštom Srbije oko isporuke obaveštenja. Rečeno je i da nedovoljno podataka o kretanjima biračkog spiska dodatno umanjuju poverenje birača, a dve trećine njih ne veruje u ažurnost biračkog spiska. Takođe, trećina građana nije svesna da za glasanje nije potrebno nositi poziv na biračko mesto. 

Što se izbornih lista i kontroverzi u vezi sa njima tiče, 2016. bilo je sedam lista koje su falsifikovale potpise, a ove godine je u pitanju jedna – Ruski manjinski savez. Za njihovo falsifikovanje postoje i dokazi u vidu izjave funkcionera Opštine Novi Beograd. Još uvek se čeka reakcija tužilaštva. Ko ima status liste nacionalne manjine, i dalje nije rešeno, a Republička izborna komisija i Upravni sud imaju različite stavove. Ipak, rad RIK je bio u skladu sa zakonom, kažu iz CRTE. Entuzijasti iz te institucije su doprineli da uslovi budu bolji, a konkretne stvari za pohvalu su transparentnija komunikacija, onlajn obuke za članove biračkih odbora i pravovremeno objavljivanje svih odluka, kako lokalnih izbornih komisija, tako i RIK. Takođe, izborne liste su proglašene u skladu sa procedurama i rokovima.

Agenciji za sprečavanje korupcije CRTA je podnela 14 prijava, u vezi sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti i Zakonom o sprečavanju korupcije. Objavljeno je 11 odluka o prijavama, a u 6 slučajeva je Agencija konstatovala povredu zakona. U tri slučaja je izrečena mera upozorenja, a za druga tri pokrenuti su prekršajni postupci. Regulatorno telo za elektronske medije je dobilo 11 prijava, ali ishoda još uvek nema. Što se Nadzornog odbora za izbornu kampanju tiče, bio je nešto aktivniji u odnosu na prethodne izbore, CRTA je podnela pet prijava, a konstatovano je da zakon nije prekršen. 

Konačno, smatra se da nisu ispunjeni uslovi za fer izborni proces. CRTA će imati najveću posmatračku misiju do sada, sa preko 3000 posmatrača. U pitanju će biti dve misije, jedna za beogradske izbore, koja će pokrivati oko 450 biračkih mesta, i druga za predsedničke i parlamentarne, od preko 500 biračkih mesta. Tokom izbornog dana, CRTA će izdati nekoliko obaveštenja, planirane su pres-konferencije za podne, 16:30 i 20:15, a pošto će biti veća izlaznost, jer je u pitanju više izbora, rezultati će se duže čekati.

Naslovna fotografija: CRTA

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Marko Obradović: Ljubav kao imidž, samo da se vidi

Muzika mu nije bila želja iz detinjstva, iako su početni koraci vodili ka samoj. Koji su mu ciljevi sada, kakvi su planovi...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još