Aktivizam kao ekstremni sport

Guglao sam “napadi na aktiviste i aktivistkinje” i pojavili su se rezultati stari nekoliko dana. Ništa novo, građani i građanke koji svojim aktivnostima podižu svest o određenim problemima u našoj zemlji često su nagrađeni epitetima poput antisrba, stranih plaćenika i plaćenica, pedera iz kruga dvojke… 

Najskoriji primer je Ekološki ustanak tokom kojeg su se građani i građanke okupili u borbi za jedno od naših najugroženijih ljudskih prava – na zdravu životnu sredinu. Ipak je to za predsednicu Vlade Anu Brnabić licemerje, politika i strana agentura. Tako je obesmišljeno  mišljenje svih onih koji su tog dana bili u aktivističkim ulogama. Na pomenutom protestu prisustvovalo je nekoliko hiljada građana i građanki, a svoje mišljenje o ugroženoj životnoj sredini dali su predstavnici i predstavnice ekoloških organizacije, ljudi iz struke poput zoološkinje i profesorke Biološkog fakulteta BU Ljiljane Tomović, dekana Šumarskog fakulteta BU Ratka Ristića…

U sedmom EDIT vlogu je student Milan Vujić koji se bavi i aktivizmom rekao da je prestao da se predstavlja kao aktivista pri upoznavanju sa drugim ljudima. A zašto i bi? Za svoju hrabrost nije dobio zasluge, već je priveden i saslušan pre manje od mesec dana zbog svoje objave na društvenim mrežama, a prošle godine je zbog istog razloga završio sa frakturom kostiju lica. Tako da aktivizam možemo na neki način porediti sa najekstremnijim sportovima kako kaže i naslov ovog teksta.

Ipak, oni koji se bave tranzicionom pravdom, borbom protiv veličanja ratnih zločinaca i pomirenjem u regionu isto krvare na prvim linijama fronta. Tako je ritual da se za vreme održavanja festivala “Mirëdita, dobar dan!” Milica Zavetnica i ostali desničari i desničarke, okupe uz napade na organizatore i organizatorke ovog događaja. Takođe, sećam se da sam prošlog novembra tokom posete izložbe o masovnim grobnicama u Batajnici naivno pitao drugaricu zašto policija obezbeđuje prostor. Ona mi je tad odgovorila da postoje ljudi kojima se baš i ne sviđaju ove teme.

Neretko su i mediji oni koji podmeću “kukavičje jaje”, tu su i primeri ugrožavanja slobode izražavanja i slobode udruživanja aktivista i aktivistkinje Europolisa i Inicijative za socijalna i ekonomska prava – A11 od strane određenog portala. Neki novinari i novinarke nesavesno obavljaju svoj posao koristeći huškačku retoriku u svom radu što dodatno stvara negativnu atmosferu prema nevladinim organizacijama, društveno i politički angažovanim građanima i građankama. Ne treba izostaviti ni LGBTIQ+ aktiviste i aktivistkinje, ni diskriminaciju sa kojom se suočavaju i u javnom prostoru.

Prošle godine je zabeleženo 100 napada i pritisaka na one koji su se našli u ulogama branitelja i braniteljki ljudskih prava. Ne postoji trend smanjenja ovih brojki, baš naprotiv – on raste, što dodatno doprinosi da se oni sa najviše hrabrosti usude da pitaju najškakljivija pitanja.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Marko Obradović: Ljubav kao imidž, samo da se vidi

Muzika mu nije bila želja iz detinjstva, iako su početni koraci vodili ka samoj. Koji su mu ciljevi sada, kakvi su planovi...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još