Loš prilaz naselju, neredovne i malobrojne linije gradskog prevoza i nedovoljan broj parking mesta deo su svakodnevnice u jednom od najvećih beogradskih naselja.
Zoomer je prošlog meseca, u sred kolapsa od snega koji nas je ponovo iznenadio, posetio naselje Braće Jerković kako bi razgovarao sa građanima. To je bila vrlo teška misija – vreme nam nije išlo na ruku, a teško je bilo uopšte prići zgradama od natrpanog snega. Trotoari koji su poprilično uski i nepraktični bili su gotovo neupotrebljivi, s obzirom na sneg koji nije bio očišćen, pa je samim tim bilo jako klizavo i nebezbedno za kretanje, ali su dodatno smetali i nepropisno parkirani automobili.
Međutim, ne možemo mnogo ni kriviti ljude koji tako parkiraju jer je nedovoljan broj parking mesta jedan od vodećih problema u ovom naselju.
„Zgrada ima dva ulaza, svaki ulaz ima oko trideset stanova, a ispred zgrade imamo jedva petnaest parking mesta. Pa vi računajte“, kaže Nemanja koji podseća da parkiranje na ulici ili trotoaru nije nedozvoljeno jer naselje nije zonirano, ali je nezakonito zauzeti više od trećine trotoara i time ugrožavati kretanje pešaka. „Uz to, parking je postao očigledno nebezbedan i za automobile zbog starih fasada. Pre par meseci mi je deo fasade pao na auto i oštetio ga. Sada je od težine snega pukla veća grana i oštetila zadnji deo vozila. Bukvalno mi je bezbednije da budem parkiran na ulici, nego ispred sopstvene zgrade“, dodaje.
Ko ne poseduje automobil prinuđen je da koristi gradski prevoz. Ono što je izazov ovog naselja je što do njega vozi mali broj linija, često su autobusi prepuni, a put dugo traje jer se prolazi kroz nekoliko „špiceva“. Ako se ne zaglavite na autokomandi u 18-ici, sigurno će vas u 26-ici blokirati Dušanovac, ili Kalenić pijaca. Presedanja su svakodnevnica, a predviđanje vremena potrebnog za odlazak od tačke A do tačke B često precizno kao i vremenska prognoza.
„Idem jako rano na posao i stignem do drugog kraja grada za 20 minuta. Kada se popodne vraćam, u vreme špica, treba mi sat i po vremena. Brže bih stigao u Novi Sad!“, priča nam Vladimir koji je osuđen na svakodnevno korišćenje „dvadesetšestice“ i dodaje da mu se često više isplati da ostane na poslu sat duže i preskoči špic jer stigne kući u isto vreme kao kada krene u vreme špica.
Ukoliko ipak, nekako i stignete s posla pre večere, a roditelj ste, nećete imati gde da izvedete dete da se igra. Parkova i igrališta, kako navode građani i građanke, nema dovoljno. A malo starija deca su našla zanimaciju i okupljaju se okolo zgrada, što starijim sugrađanima smeta u kasnim večernjim satima. Buku su više puta prijavljivali, ali bez nekog većeg uspeha.
Iako veruju da bi nadležne službe mogle da reše ove njihove probleme, naši sagovornici im se do sada nisu obraćali jer, kako sami kažu, ne očekuju pozitivan odgovor. Ipak, tvrde da kada bi se komšije više angažovale oko problema u njihovom kraju, da bi tada verovatno bilo malo lakše rešiti ove probleme.
„Kada bi se veći broj nas uključio u rešavanje ovih problema, tada bi nas možda i shvatili ozbiljno“, kaže Marina koja je više puta organizovala komšijske akcije. Ipak, ukoliko one ostanu na nivou komšiluka, problemi se neće suštinski rešiti. Za sistemske probleme potrebno je i sistemsko rešenje.
Autorke: Anja Radovanović i Aleksandra Vuletić
