Danas počinje kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“, a ove godine ona je posebno značajna jer se obeležava i jedan jubilej – tačno je 20 godina od kako je Krivični zakonik prepoznao nasilje u porodici. Ovo je bio ključni korak u borbi protiv nasilja za koji su se feministkinje dugo i teško borile.
Na temelju ove pobede, došlo je do pomaka i u drugim aspektima u zakonodavstvu: Porodični zakon prvi put uvodi mere zaštite od nasilja u porodici, Krivični zakonik od 2005. predviđa strože kazne za seksualne delikte, od 2009. godine Krivični zakonik prepoznaje zabranu približavanja i komunikacije sa žrtvom, usvojen je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016. godine, a krivična dela proganjanje i polno uznemiravanje stupili su na snagu 2017. godine.
Ipak, promene u zakonima nisu dovoljne bez adekvatne primene.
Za poslednjih dvadeset godina podneto je više od 70 hiljada krivičnih prijava za nasilje u porodici prema ženama i oko 7000 prijava za nasilje u porodici prema muškarcima. U poslednjih godinu dana podneto je oko 5000 prijava, od kojih je jedva polovina stigla do optužnice, dok je 500 nasilnika osuđeno na zatvorsku kaznu, a 1300 uslovno, piše Insajder.
Kao društvo, nešto ne radimo kako treba i kaznena politika se ne sprovodi adekvatno. Što znači da borba još traje, na šta se moramo svakodnevno podsećati tako što ćemo pamtiti ono śto je promenu donelo i na tim temeljima nastaviti borbu.
„Definisanje nasilja u porodici kao krivičnog dela rezultat je istrajne i zajedničke borbe žena u politici, aktivizmu, akademiji, i drugim poljima delovanja. Promena zakona rezultat je decenijskog rada ženskih organizacija na SOS telefonima u pružanju besplatne psihološke i pravne podrške ženama žrtvama nasilja, a koji država ni danas ne prepoznaje„, podseća u svom saopštenju BeFem i naglašava da je feministička politika neophodna za bolju budućnost celog društva.
Ono što danas imamo nije dato, već je teško izboreno, a kada se radi o društvenim pitanjima prava nisu uklesana u kamenu, već se moraju iznova braniti. To je proces koji traje.
„Obeležavanje datuma, godišnjica i društvenih promena je važno zato što nas podseća na proces. Zbog gužve u kojoj živimo, ili pojednostavljene istorije o kojoj učimo, može da se stekne utisak da smo oduvek živeli baš ovako kako živimo sada. Bez obzira da li govorimo o nekom dobrom ili lošem aspektu sadašnjice. Podsećanje na datum kada je promenjen neki zakon nas tera i da se setimo društva pre te promene, tera nas da se setimo da su neki drugi stavovi bili prihvatljivi i dominantni. Istovremeno, tera nas i da se setimo da su baš ti stavovi, pretočeni u zakonske odredbe, podložni promeni i da je dovoljno da se ljudi, građanke i građani i tome dogovore. Važno je da imamo u vidu da su promene moguće i da zavise od nas. Važno je da pamtimo da ako smo u nekom ranije trenutku promenile zakon, i dale znak da smo protiv nasilja, da to možemo da uradimo opet„, kaže Nađa Duhaček i naglašava da je danas takvo podsećanje neophodno. „Uprkos jasnijim zakonskim odredbama, nasilje se kao fenomen i dalje relativizuje i često ne razume, posebno rodno zasnovano nasilje„, zaključuje Duhaček.
Do ove važne društvene promene ne bi došlo bez feministkinja štogovori da su feministički aktivizam i politike neophodni za kreiranje društvene politike prema nekom problemu i opšti napredak zajednice, tvrdi za Zoomer aktivistkinja BeFema Milica Batričević.
„Mi smo došli do istorijke tačke u kojoj je više vekovno iskustvo žena prepoznato, ali tu se borba ne zaustavlja. Kada govorimo o nasilju prema ženama mi smo u tački u kojoj je država kroz zakone prepoznala, ali društvo i dalje nije. Feminističke aktivistkinje imaju različite mehanizme kako da društvo prepozna kroz bolje medijske politike, bolje obrazovne politike i seksualno obrazovanje itd., ali i dalje ne postoji volja da se one uvaže i primene„, objašnjava Batričević.
Borba je neprestana i na to se moramo podsećati svakog dana, a posebno ovih 16 dana.
Foto: BeFem
