16 dana aktivizma: Miša Stojiljković- usklađivanje posla i roditeljstva jedna je od najvažnijih tema u 21. veku

Za početak: Mišo, kako ste?

Evo, dobro, hvala na pitanju. Odradio sam jutarnje vežbe i pokazao matiš klincima.

Znam da ste jako zauzeti ovih dana, koji su sve aktuelni projekti na kojima radite?

Najnoviji projekat na kom radim je podcast „Iz muškog ugla“. To je projekat kom sam jako posvećen ver par meseci i konačno je krenuo. Pre tri dana smo objavili prvu epizodu. Video sam neke reakcije na Twitter-u na temu naziva emisije, ljudi su se pitali da li nam je zaista potrebna još jedna emisija o muškarcima. Međutim, stvar je što je to samo reakcija na naziv, emisija nastoji da priča o rodnoj ravnopravnosti i rodnim stereotipima, koji opterećuju i muškarce i žene. Ideja je bila da sa sagovornicima obradim te stereotipe i da se malo zamislimo da li i kako možemo menjati svest ljudi. Ovaj podcast se nadovezuje na moj prethodni projekat „Tata ti si lud“. I u ovom podcastu će naravno biti reči o porodici i roditeljstvu, ali ćemo se više osvrtati na te neke promene koje su se dogodile u prethodnim godinama u kojima su se žene izborile za veća prava, i za koja nastavljaju da se bore danas. Ideja vodilja bila mi je činjenica da muškarci u proseku žive čak 5 godina kraće od žena. Od tih 5 godina, samo jedna godina „otpada“ na biološke razlike, dok su ostale 4 godine rezultat posledica našeg ponašanja. A ta ponašanja proizilaze iz nasleđenih obrazaca, koji se prenosi stotinama godina u nazad.

Danas se završava kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama.

Centar E8 je pokrenuo kampanju za uključivanje Programa Y u školske kurikulume. Program Y za cilj ima promociju rodne ravnopravnosti i zdravog načina života kod mladića i devojaka obrađivanjem nekih od društvenih konstrukcija maskuliniteta i feminiteta kao strategije za izgradnju važnih životnih veština mladića i devojaka u periodu njihovog prelaska u doba rane zrelosti. Ključne teme su rodna ravnopravnost, nenasilje, seksualno i reproduktivno zdravlje i roditeljstvo.

Zašto su ove teme važne i neophodne u obrazovnom sistemu?

Izuzetno je važno. Svi roditelji moraju razgovarati otvoreno sa svojom decom na ove teme, ali je podjednako važno raditi sa tom decom i u školi. Prilikom razgovora na ove teme roditelj pre svega mora biti iskren i direktan, dakle ne sme biti tu uvijanja ili nekih eufemizama i lažnog moralisanja. Moja supruga i ja smo imali situaciju u kojoj nas je stariji sin pitao kako se prave bebe, u prisustvu mlađeg sina. I nas dvoje smo sa njima tada razgovarali poprilično otvoreno, onako kako to piše u udžbeniku biologije. Smatram da je to najbolji način; bolje je da o tim stvarima saznaju i nauče od nas, roditelja, ili od nekog stručnog u školi nego da im se obrazovanje o tim temama svede na polu-informacije i dezinformacije koje prenose njihovi vršnjaci.

Znam da ste Vi psiholog, novinar, radio voditelj… ali sam čuo da ste Vi i profesor nekoliko predmeta- od matematike, preko geografije, srpskog jezika… Kako izgleda Vaš prosečan dan u kom usklađujete profesiju sa porodičnim obavezama?

Nisam toliko često profesor, imamo veliku sreću sa tim što su nam klinci klikeraši. Najviše smo se posvećivali u tom smislu u nekom prvom i drugom razredu osnovne škole, gde je bilo neophodno steći temelje. To se inače dešava vikendom, retko kad radnim danom kao danas, kada sam malo zakasnio na ovaj razgovor zbog podučavanja matiša. BTW, zadatak je bio loše napisan, tako da je proces razumevanja autora zadatka trajao malo duže nego inače. Ali da, usklađivanje posla i roditeljstva jeste jedna od najvažnijih tema u 21. veku. U 20. veku to nije bio toliki problem, sećam se svojih roditelja koji su nama posvećivali znatno više vremena.

Mlađi sin Vam ima 10 godina, a stariji 13. Kako se nosite sa pubertetom Vaše dece, da li je pubertet bauk i da li možemo očekivati neku novu emisiju posvećenu ovoj tematici?

Ja sam u toku svog puberteta bio potpuni štreber koji nije zapadao u probleme i situacije koje se stereotipno vezuju za tinejdžere. Mlađi sin se, često se šalimo supruga i ja, rodio u pubertetu. On nas dovodi ponekada pred neke izazove. Stariji sin je dosta drugačiji od njega, on je ozbiljan gospodin koji se rodio sa cilindrom i štapom, kognitivac je koji je čak i malo povučen. Naravno, on je ušao u pubertet i to prepoznajem pored nekih fizičkih karakteristika i u tome što je malo popustio u školi i što ponekada ume da prasne, što nije karakteristično za njega, ali se za sada jako dobro snalazimo. Uzeli smo skoro jednu knjigu o pubertetu koja nam dosta pomaže. Što se novog sadržaja tiče, mislim da će morati još da mi se nagomila iskustvo kao tate pubertetlija da bih mogao da pravim emisiju o tome.

Vi ste ostvarili možda moja dva najveća sna u životu- imali ste svoju radio-emisiju i postali ste otac. Koji savet biste dali meni kao nekome ko je zaljubljenik u radio i kao mladom čoveku koji se iskreno raduje budućnosti u kojoj vidi sebe sa svojom decom?

Ovo će sada zvučati kao jedan skroz otrcali savet nekog dede iz 19. veka, ali je provučen kroz moju ličnost. Ja sam prvi put postao tata sa 37 godina, a drugi put sa 40. Žao mi je samo što mi se to nije desilo ranije. Sa jedne strane sam svestan da je idealno roditelj postati onda kada se stvore uslovi za to, bili oni svesni ili nesvesni. Ali, kada bih mogao da se vratim unazad, voleo bih jedino da probam sa suprugom da malo ranije postanemo roditelji. Kada si mlađi, imaš više snage da se nosiš sa svim izazovima roditeljstva. Doduše, sa druge strane, kao stariji imaš više iskustva koja ti pomažu da se nosiš sa svim odricanjima, koje roditeljstvo neminovno donosi. Žao mi je što nemamo treće dete, pa čak i četvrto, jer smo kasno počeli. Ali eto, ako bih mogao da budem jedan Deda Miša, savetovao bih ti- Sine Paša, kreni malo ranije u tu priču. Ali naravno, šalu na stranu, svakome bi to trebalo da se desi onda kada se oseti spremno.

Što se novinarskog puta, probaj da stičeš iskustva kroz radijske forme, poput podcasta koji vodiš. Audio forme će te naučiti kako da se bolje i preciznije izražavaš. Ja sam sa radija prešao na televiziju i mnogo mi je bilo lakše da uđem u neke cake televizijske forme. Loš sadržaj možeš prikriti slikom na televiziji, ali na radiju slika ne postoji. Tako da tamo moraš više raditi na sadržaju koji se oslanja isključivo na tvoj glas. Takođe, gde god i šta god radio, moraš zadržati svoj integritet.

Kako ste stihove i aforizme Duška Radovića doživljavali kao mlad čitalac, a kako ih doživljavate danas kao roditelj koje je Dušan jako često kritikovao?

Nekada sam se samo smejao i razumeo samo duhovitost, ali danas shvatam i tu oštru kritičku notu upućenu nama odraslima. Trudim se da kao roditelj ne budem jedan od roditelja koje je Duško kritikovao i definitivno ne jedan od onih odraslih, kakvi ne bih voleo da budu ni moja deca. Njegova dela imaju i to jednu jaku moralnu notu, koju mi kao roditelji moramo shvatiti i preneti deci. Skoro sam gledao jedan film, koji prikazuje debatu o nekom delu u jednoj američkoj školi. Pričali su o tome kako su doživeli to delo i govorili su o tome zašto bi bilo dobro da mladi ljudi vode svet. Jedan od glavnih argumenata bio im je da su mladi ljudi još uvek neiskvareni životom i da još nisu izgubili tu strast, koju mi odrasli izgubimo negde na putu sazrevanja i odrastanja.

Želeo bih da se osvrnem i na nagradu „Pravi muškarac“ koju Centar E8 dodeljuje. Ovogodišnji dobitnik je Stevan Filipović. Šta ili ko je za Vas pravi muškarac?

To je tematika kojom se bavim godinama i moram priznati da je još nisam u potpunosti rešio, tako da još uvek nemam odgovor. Kada se kaže „pravi muškarac“ uvek se u glavi pojavljuje i neki kontra-teg sa pitanjem „šta je prava žena?“. Pored nekih bioloških razlika, mi smo egal. Mislim da je samo poenta biti dobar čovek i težiti tome. Pravi muškarac bi možda bio muškarac koji teži tome da kontroliše svoju fizičku snagu i da se oslanja na argumente. Da, mi jesmo jači od žena, fizički, i to ne uvek. Ali u psihološkom smislu, jako smo slični i moramo biti ravnopravni. Pravi muškarac je onaj koji te vrednosti prepoznaje i promoviše. Zato i postavljam ovu temu u svojim emisijama gde sa svojim gostima pokušavam, priznajem pomalo sebično, da dođem do konačnog odgovora.

Drago mi je što Centar E8 već 10 godina dodeljuje ovu nagradu i što nastoji da promoviše neke malo drugačije vrednosti koje nalažu da pravi muškarac nije onaj koji pije alkohol, koji se tuče već onaj koji pravilno vaspitava decu, koji je uzoran građanin i koji podržava žene.

Intervju je nastao u okviru regionalne Inicijative mladića za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja (YMI), u projektu „Budućnost za mlade: Mladi kao lideri za obrazovanje o životnim veštinama na Balkanu” koji finansira Austrian Development Coorporation, a koji implementira Care International Balkans u saradnji sa Centrom E8.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Kontroverze oko rezultata Evrovizije ne prestaju

Takmičenje za Pesmu Evrovizije 2022. je završeno. Ukrajina je pobedila, Srbija je bila peta i različite su reakcije na to. Mnogi misle...

Leksikon s2:ep17 /Marko Milivojević

Poželeti da saznaš  životnu priču ponekad podseća na nemoguću misiju. Leksikon je te nemoguće misije pretvarao u moguće. Barem iz dosadašnjeg iskustva.

Filmska priča bega iz Rusije članica Pussy Riot

Otkad je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, milioni Ukrajinaca su pobegli iz svoje zemlje, kako bi se spasili. Takođe, iz svoje zemlje,...

O ljubavi i ćutanju: Promocija pesničkog prvenca Bosiljke Ostojić u KC Gradu

Promocija pesničkog prvenca „Još par reči o ćutanju" mlade autorke Bosiljke Ostojić održaće se 25. maja od 19h u KC Gradu. 

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još